Ideal kojem svi težimo je da radimo ono što volimo. Iskren da budem, moja maleknkost upravo to i radi. Ponedeljak 14h, pada kiša u Beogradu, vreme samo za spavanje, šta da radimo (ukoliko imamo fleksibilno radno vreme)? Ništa, okrenete par telefona, pokupite par prijatelja i odete u kafanu na ručak. Ukoliko kafana ostavi sjajan utisak, od mene dobije članak preporuke. Ovog puta to je bio slučaj sa Starom Kafanom na Dušanovcu. Pod pretpostavkom da volite etno ambijent, da je mesto drugačije, da odete iz tog mesta sa osmehom na licu, onda je ovo pravo mesto za vas.
Najbolje stvari se dešavaju spontano. Kad je u pitanju hedonizam svih čula, početak radne nedelje ne može da počne bolje. Prijatelji, kišica napolju, kamin, pucketaju drva, ljubazno osoblje donosi hranu u nizu na tradicionalnim drvenim poslužavnicima, sve ima prizvuk idile, a pri tom je na svega 10 minuta od strogog centra grada.
Ko me zna, zna da nisam neki tip koji će da eksperimentiše oko hrane. Ovde sam morao da popustim. Predjelo je u meniju imalo veliki uzvičnik i natpis POSEBNO! Ajd da probamo da se uverimo na licu mesta. Kad ono se dešava situacija da moram da citiram jedan od mojh omiljenih filmova (Maratonci trče pošasni krug) Kad se sad nisam šlogirao nikad neću 🙂 Donose predjelo, na daskama (tradicionalnom etno posluženju) i od stola se više ne vidi stolnjak, jer je sve pokriveno hranom i domaćom rakijicom koja je tu da poželi dobrodošlicu svakom gostu.
Od čega se sastojalo to predjelo?
Predjelo koje je prekrilo ceo sto se sestojalo: mesne plate (goveđa, svinjska pršuta I domaći kulen), kukuruzne proje, pite zeljanice (smotana kao gužvara.. podsetilo me na detinjstvo), pet vrsta sireva (kravlji, kozji, sjenički, sremski I još jedan kojeg se ne sećam), salata koje više I ne znam koje su bile (ajvar, turšija I još nekoliko) I ono što me je raspametilo krompir isečen na polutke I odozgo slaninica zapečena, e tu sam poklekao totalno.
Rakijica
Mi Srbi volimo naš domaći brend I nekako ne ide da na stolu nema domaće rakije. Kao deo predjela I dobrodošlice se našla već pomenuta rakijica I to poslužena u čokančićima. Naravno možete da birate koju ćete da pijete (dunju, šljivu, višnju…)
Glavno jelo
Pošto sam iskreno malo sit roštilja, jedem ga stalno, uzeo sam da isprobam nešto novo što ne srećem na jelovnicima. Moj izbor je pao na ćuretinu sa prelivom od pršute (preliv od pršute je presudio defintivno hehe), dok su ovi moji uzeli biftek I mešano meso. Ćuretina, a vala I sos od pršute su bili ludilo, ne pamtim kad sam nešto ukusnije jeo. U takvim momentima pomisli čovek, uh volim život.
Dezert
Pored svih obroka koje smo uzeli, desert je nepravedno bio zapostavljen. Varenje hrane je trajalo malo duže dok nismo prineli slatkiše kako bi obradovali nepca I zatvorili obrok sa domaćom tradicionalnom kafom sa ratlukom. Šta reći nego priceless! Baklava sa suvim šljivama, volujsko oko I suva pita sa orasima jest da su malo bili zapostavljeni, ali nismo dali da se išta baci. Šta ti je čovek, oči su mu uvek gladne (kod dezerta mi je već pala koncentracija da slikam od varenja)
Kad je došao sledeći dan, u jednom momentu sam shvatio da je to bio jedini obrok koji sam jeo tog dana, a da nisam bio gladan. Oči su uvek gladne, ali osećaj zadovoljstva zbog svega što sam probao je jači od svega!
Kontakti
Ustanička 66, 11000 Beograd
011 38 22 111 i 065 38 22 111
www.facebook.com/RestoranStaraKafana
Vaš
Marko Burazor
Merak online
founder & editor in chief
Leave a Comment