Taman kad pomisliš da ti je dosta užarenog letnjeg asfalta, a nedelja idealan dan za beg u neke nove daljine, sasvim spontano dogovaramo se i krećemo u mali raj na zemlji. Zove nas Rajac!
Krećemo oko 12h i uz prijatno ćaskanje stižemo do Ljiga, a zatim poznato skretanje preko mosta i viiii….kreću vijugave krivine putem koji se nastavlja kroz prelepe seoske predele i netaknutu gustu šumu. Uživamo u voznji i melodijama sa radija, njišem se veselo u ritmu muzike sve dok me ne uhvati muka pa podižem glavu u stilu Mona Lize i ne mrdam nadajući se da će brzo proći ove krivine dok se njišemo levo desno u taktu vožnje…
Oh napokon…stigli smo! Uzimamo naše torbe i krećemo peške do vrh.Crpim energiju prelepe prirode, sva moja radost je kada osetim da život kulja iz svakog drveta, grančice, žbuna…zvuk ptičica i cvrčaka odzvanja kao hor najboljeg orkestra dok se polako penjemo krivudavim puteljkom.
Očuvani pejzaži, širina horizonta sa mnoštvom livada i proplanaka su samo jedan od elemenata raznovrsnosti koju ova planina poseduje. Visoke šume, uglavnom četinari, čine posebnu vrednost. Preovladuju šume bukve, hrasta, breze, jasena, cera, a u najvišoj zoni se nalaze četinari sa jelom i borom kao glavnim predstavnicima. Bogate i raznovrsne šume i proplanci ispresecani su čistim potocima i rečicama.
Ističu se površine sa sočnom planinskom travom. Upravo bogatstvo livadskih površina i čini osnovu održavanja već tradicionalne turističke manifestacije pod nazivom “Kosidba na Rajcu”. Ove godine se manifestacija održava od 15.07 do 17.07.2016. sa veoma zanimljivim programom.
Dok se polako penjemo primećujemo veliki broj lekovitih biljaka koji raste na ovim predelima pa se dogovaramo da u povratku naberemo malo Kantariona. Stižemo na vrh skoro istovremeno sa srcem u grlu i osmehom na usnama.
Neko je upijao lepotu očima dok je blagi povetarac nežno pirkao dok sam ja pokušavala fotoaparatom da zabeležim čarobni trenutak . A onda je usledio pravi mali fotosešn.Umorni od prethodnog hodanja nađosmo se na klupicama uživajući u sendvičima i slatkišima. Ovde vreme kao da je stalo.Nismo ni primetili kad je sunce u kasnom popodnevu prosipalo purpurno rumenilo po razlivenim obroncima Rajca.
Dok smo opterećeni svakodnevnim obavezama, problemima i trujemo sebe ogovaranjima, kukanjima,osudama i gledanjem raznih tv show-ova, ne primećujemo koliko propuštamo divan osećaj opuštenosti i slobode i bolujemo od hroničnog nedostatka prirode i pravih vrednosti.
Do sledećeg putopisa…
Leave a Comment