Evo, kao i mnogi od nas i ja sam se zarazio modernom bolešću, koja se
zove Digitalizacija, tako da umesto pisane prosto proširene reči,
odnosno rečenice u obliku eseja, pesme, ili nekog trećeg besedama
bogatog dokumenta imam fotografisanu, skraćenu, digitalno zapisanu
informaciju. E pošto sam na licu mesta ukapirao da sam oboleo, predmet
ovog putopisa ili bolje rečeno putogleda, sam obišao dva puta. Prvi put
u kameri, a drugi put izašavši iz nje, ne bi li u momentu događanja bio
prisutan u vremenu i prostoru. Da još nisam potpuno ozdravio možete
videti u količini glagola biti (“sam”) u predhodne dve rečenice. Naime,
još nisu izmislili pravopisno-lepobukvičnu aplikaciju koja bi mi
popravljala tekstove i time mi pravila medveđu uslugu polako me čineći
hronično digitalno obolelog i nesposobnog da sklopim rečenicu koja ima
glavu i rep. Doduše, to nam (ili bar većini muškaraca) žene prebacuju
već milionima godina, još od onda kada smo pali sa kruške, ali pošto to
nije tema ovog članka, ili ako vam je milije slikanice, bi to ostavio
pripadnicama lepšeg pola da presuđuju i zaključuju.
Elem, predmet ovog putogleda je Rimini i Mini Italija, ili bolje rečeno
park, blizu mora a daleko od svakodnevnih obaveza (kako to modernistički
i bussinesoriented zvuči) u kojem sam sam sebi zadao obavezu da
fotografišem ne bi li moju bolest Digitalizaciju održao u zavidnoj
kondiciji. Kao onda kada hoću da omršam, jedući sladoled, gledajući
sport na televiziji ili se šetajući od roštilja do frižidera, tako sam
se latio zdravljenja gorepomenute boleštine. Trenutno izgleda
neozdraviva za sve nas vlasnike pokretnih sokoćala, da ne kažem
telefona, tableta, računara, kamera, socijalnih internetnih mreža i
mrežica, kao i ostalih “svijetlih” predstavnika digitalizma koji su
počeli da mi se uvlače pod kožu kao nekima latino, turske ili neke treće
sapunske operete osećajući se na momente kao neki instant-amer koji
obilazeći Mekdonaldse uživa u gastronomskim specijalitetima evropskih zemalja.
Dakle, idite, posetite i vi ovaj gradić, samo pre toga, bar za tren,
bar za jedno prepodne, veče, ili jedan zalazak sunca, popite lek,
to-jest ostavite digitalizam u ormanu, ili još bolje na recepciji hotela
i uživajte!
Branko Baćović
Leave a Comment