Da li se sećate svog prvog odlaska u kafanu?
Iako sam imao samo četiri godine savršeno se sećam svog prvog odlaska u kafanu. To je bio neki maj mesec, 1985-te godine kad me je otac odveo prvo u kafanu Domovina (koja više ne postoji) pa u istom tom danu u komšiluk, u kafanu Orašac (koja I dan danas radi i vredno uslužuje nas lokalce). Razgovori između meni tada nepoznatih ljudi, točenje piva, bučnih rasprava, smeha, zagrljaja, špricera, pihtija, krvavica, ćevapa…Sve mi je bilo slatko i u tom momentu, kafana mi je bila sve. Toliko puta sam se kasnije ćaći u kafani priključivao (bolji je termin uvaljivao) kako bi mu pravio društvo sa njegovim drugarima da je to neminovno postalo deo mog mentalnog sklopa koji negujem i danas. Kafanska pravila koja sam tada naučio ostala su trajno usađena i vrlo rado ih se pridržavam.
Šta je kafana?
Najbolju definiciju kafane je dao ko drugi nego legendarni boem, Momo Kapor:
”Ono što je u antičkoj Grčkoj bio trg, osunčani javni prostor gde se izlazi, sreće, odvija društveni život, drže govori, sklapaju zavere i vrše prevrati, gde se pronalaze ljubavnici, stvara umetnost i govore stihovi, to je za Srbe, zbog klime u kojoj žive, kafana – mesto gde se ljudi sreću i gde se događa mnogo važnih stvari u našim životima.”
Kafana je jednostavno deo našeg bića, tradicije i kulture. Vremenom kako smo postali tranziciona ekonomija, kafana i njen smisao je počeo da se menja, a pravi boemi da gube mesto za pisanje istorije i kićenje muzike koja dušu hrani. Dosta toga se urotilo protiv kafane. To je trajalo neko vreme ali posle kiše uvek dolazi Sunce. Kiša je stala, a Sunce se probija kroz oblake.
Poslušajte ovu pesmu i posebno njene reči…
Pesma Naša stvar u kojoj 96 muzičara, 12 orkestara, 12 veličanstvenih iz 11 gradova
- Bend „Magija” iz Apatina
- Frulaš Stefan Radovanović iz Bora
- Bend „Peti kec” iz Kikinde
- Orkestar Andrije Jovanovića-Kute iz Kruševca
- Gudački kvartet „Allegro” iz Niša
- Orkestar Željka Jovkovića iz Požege
- Bend „Miami” iz Raške
- Bend „Starim putem” iz Uba
- Orkestar Jovice Ajdarevića iz Vranja
- Tamburaški orkestar “Romansa” iz Novog Sada
- “Incognito” band iz Beograda
- “Još ovu noć” iz Novog Sada
pokreće nešto što je davno zaboravljeno. Krupnim koracima vraća kafanu na mesto koje joj pripada. Smisao da kafana nije mesto za tuče i opijanja već da je to mesto gde se okupljamo sa prijateljima, poznanicima, gde slavimo, praznujemo, cepamo košulje, delimo meze, nazdravljamo, radujemo se, tugujemo i delimo svoj svet sa strancima koji nam u tom momentu postaju najbliža i najdraža rodbina celom na svetu.
Najveća vrednost pesme pored vraćanja kulta kafane je što je to pesma koja će da traje i da se iznova i iznova izvodi na raznim mestima, uveličavajući trenutke koji su za nas ceo svet. Da li je to rođenje deteta, da li je to venčanje našeg bližnjega ili s druge strane veče sa prijateljima, pesma će i dalje da svira i da nas podseća odakle smo krenuli i šta su nam koreni. Ako Englezi poštuju svoju tradiciju, red je da i mi poštujemo svoju. Kafana je Naša i samo Naša Stvar i nikome je nećemo dati.
Pesmu možete preuzeti u više formata na linku
www.nasastvar-jelenpivo.rs
Objavljivanje ovog teksta podržala je Apatinska pivara
Marko Burazor
Leave a Comment