Tri doline su najelitnije evropsko skijalište u Savojskim Alpima. Snežno prostranstvo, sa više od 600 kilometara uređenih staza, i barem još toliko divljih i neobeleženih, gde uživaju bolji vozači, ogroman broj gondola i žičara, turistička mesta koja su u potpunosti podređena potrebama skijaša, čine ovo prostranstvo čarobnim, prvenstveno za skijaše.
Ski-kompleks čine tri doline. U prvoj je centar Kurševel, koji se sastoji od nekoliko naselja na različitim nadmorskim visinama. Najpoznatiji je takozvani elitni centar na 1850m, gde su poslednjih godina najbrojniji gosti iz Rusije. Lako ih je prepoznati po izvanrednoj ski-opremi, dok Francuze možete videti i u farmerkama i na skijama starim po nekoliko decenija. U drugoj dolini smešten je ski-centar Meribel, a u trećoj, najvećoj, čak tri ski-centra – San Martin 1450m, Le Menie 1850m i naravno Val Torens, najviši ski-centar Evrope, koji je lociran na 2300m nadmorske visine i odakle se polazi prema vrhovima Alpa, na skijanje.
To je raj za skijaše svih ukusa, uzrasta i veštine skijanja. Centar čini 330 staza, gotovo 200 žičara. Žičarama se može stići do 25 planinskih vrhova, od čega je 10 preko 2000m visine. Na ovih 600 i više kilometara staza razmešteno je 2000 ski-topova. Da su domaćini mislili na sve potvrđuje i sitnicada u nekoj od početnih stanica gde postoji muzej, internet veza, pokretne stepenice koje voze do gondola, visi šrafciger, ako nekom skijašu zatreba alat da podesi vez.
Pomislićete-mnogo je prevaliti 1500km, izgubiti dan i noć u putu, kad možete lepo skijati na Kopaoniku ili Jahorini, ali čim stignete na Alpe, sve se menja, sve se zaboravlja… I tu nije kraj nego početak. Nemate predstavu u kakav skijaški kompleks ste došli sve dok ne uzmete ski-pas i krenete u avanturu.
Staze su najveća vrednost pa u toku zimovanja, maltene, ne morate dva puta da skijate istom stazom! I u početku ne verujete iskusnijima kad kažu da ovde nemaju omiljenu stazu, jer se nema vremena za ponavljanje i vraćanje na neku stazu. One su ujutru besprekorno spremne, najviše zahvaljujući snežnim topovima koji po celu noć zatrpavaju i ratracima koji non-stop špartaju po planini. Skijanje stazom od desetak kilometara, osećanje kada se spuštate sa 3200m a ispred vas puca pogled preko Alpa…Mon Blan nadohvat ruke… Pored brojnih gondola, ski-liftova, postoji i jedna koja prima 150 skijaša i koja posle pomalo zastrašujuće vožnje penje skijaše na vrh Cime caron-na visini od 3200m, gde se svaki skijaš oseća kao Tomba. U blizini je i staza za dnevno i noćno sankanje, dugačka nekoliko kilometara.
Staze jesu ono zbog čega se dolazi u Tri doline, ali deo šarma čine i žurke posle skijanja koje počinju u smiraj dana, pre poslednjih žica, a završavaju se posle ponoći, kada se sa bakljama skijaši spuštaju iz udaljenih kafića u naselja. Deo zabave, u ovim planinskim diskotekama, pored di-džejeva, jeste i prskanje šampanjcem i grudvanje, a u svemu učestvuje na stotine mladih iz gotovo svih evropskih država. Odlično se razumeju i zabavljaju.
Za one koji vole umereniju zabavu preporučuju se koncerti klasične muzike koji se održavaju u lokalnoj crkvi, koji su besplatni. Živo je, kao i u Srbiji, na pijaci gde se prodaju specijaliteti ovog podneblja, a ima ih, od izvanrednih kobasica, vrhunskih sireva, pa do vina, pa i onog kuvanog kojeg prodaju po 1 evro za čašu. Cene kačkavalja idu i do tridesetak evra za kilogram, ali ima i jeftinijih.
Tri doline smeštene su u središnjem delu Savojskih Alpa. Administrativni centar regije je Albertvil gde su se 1992. održale XVI Zimske Olimpijske igre. Put od Beograda vodi preko Hrvatske, Slovenije, Italije. Kada se prođe Torino, ide se na tunel Frejus i po izlasku iz njega ulazi se u Francusku. Put se nastavlja do Albertvila gde se kod prvog izlaza sa autoputa nalazi hipermarket „Casino“ u kome treba nabaviti hranu za ceo boravak u skijalištu, jer su cene u ski-centru daleko više. Nema potrebe vući je iz Beograda jer ovde za isti novac dobijate daleko veći kvalitet i izbor sveže i konzervirane hrane, suhomesnatih proizvoda, sjajnih francuskih pašteta, sireva i vina. Od Albertvila nastavlja se dalje ka Motijeu odakle počinju Tri doline i put se račva ka svakoj. Svi putevi su odlično obeleženi i samo treba pratiti signalizaciju i izlaze sa autoputa. Regija, kako joj samo ime kaže, podeljena je u tri doline: Saint-Bon, Les Allues i Belleville.
Interesantno je i to da na ski-mapi Tri doline postoje liftovi označeni „džokerom“ ili „značkama“, ima ih ukupno 15 (po pet u svakoj dolini) i kada se sve one prođu, u ski-pas kancelariji se dobije diploma „Ekspert Tri doline“. Tačke su prilično udaljene pa je dosta teško pokupiti ih za nedelju dana skijanja, ali u tome je čar. Staze su toliko prostrane, duge i široke da u pojedinim momentima ostanete sami na stazi, u srcu Alpa. To je jedinstveno osećanje. Sami na krovu Evrope. Momenat koji se pamti…do sledećeg skijanja.
- Tri doline su najveći skijaški centar na svetu, gde je 50% staza lagano, a 50% za bolje skijaše. Ovo je neverovatan skijaški centar u kome ćete više vremena provesti skijajući nego u redovima za žičare ili u vožnji gondolama. Staze su na visini od 1300 pa do 3230m visine, a čak 85% staza je na visini preko 1800m, što garantuje skijanje od kraja novembra do početka maja.
- Lady Yvette
- Travel writer
Leave a Comment