Čuvena Šekspirova rečenica iz Hamleta glasi Something is rotten in the state of Denmark (U našem prevodu Ima nešto trulo u državi Danskoj). Ne znam da li je išta trulo i rđavo do starih kapija oko Kronborga, Hamletovog dvorca u blizini danskog grada Helsingora. Do njega vozom stižete iz Kopenhagena za 45 minuta.
Ono što je nezaobilazno u Kopenhagenu naći ćete na sajtovima koji se bave turističkom ponudom, ovde čitajte o ponekom utisku koji je poneka turistička ponuda ostavila.
Kad se budete vraćali iz Hamletovog dvorca, siđite u Luizijanu. Tu je muzej moderne umetnosti, deo postavke je i na otvorenom. Na staru zgradicu muzeja, čak i po najvećoj hladnoći zamotanu u zelenilo, nadograđene su nove. Kao i švedska, danska arhitektura ne odustaje od starog, a gradi novo i sjedinjuje tradiciju i moderno tako vešto da na prvi pogled ne možete da procenite kakva je to simbioza i da li je to uopšte simbioza. Ali nije to jedina fascinantna dobitna kombinacija. Ovaj muzej se nalazi na samoj obali, tako da je sve podređeno hedonisti u čoveku: umetnost i priroda. Kada se zasitite umetnosti, koja je ponekad teška i gorka, onda izađete na vazduh. Spustite se do mora za tili čas…
Mi smo naišli na postavku Autoportreti. Od Pikasa i Fride Kalo do nama manje poznatih skandinavskih umetnika.
Na kombinaciju umetnosti za mase i prirode nalazimo i u centru Kopenhagena, u parku Tivoli. Tu je najstariji ringišpil, gomila suvenirnica, lepo ukrašene kućice, pečvork torbice, šarene lizalice, vinage nakit. Budući da smo bili u vreme zimskih praznika, sve je bilo u božićnom ruhu i duhu. Šareno i s ukusom. Kao da je to nemoguće spojiti. U okviru Tivolija ima nekoliko manjih celina posvećenih različitim zemljama, nacijama i kulturama: tako se krećete od ruske bajke do kineskih zmajeva. Posle Malmea, u Kopenhagenu nas je dočekao demografski šok: mnogo različitih nacija i kultura, više ne razlikujete ljude iz Skandinavije od drugih, engleski je dominantan i na ulici i u prodavnici…
Opera i kraljevska biblioteka su turističke atrakcije moderne arhitekture koje se ne zaobilaze, a Kraljevska palata, Okrugli toranj i Nova luka pripadaju starijim kulturno-istorijskim znamenitostima koje se moraju obići. Važne mentalne zabeleške su i: slikati se s Malom sirenom i Andersenom. Ono što je Maneken Pisk za Brisel, to je Mala sirena za Kopenhagen: tako mala skulptura, a tako privlačna za turiste. Ponešto treba naučiti od Skandinavaca, na primer, kako reklamirati ono što imate u svojoj zemlji i kako iskoristiti turističke potencijale.
Centralna železnička stanica u Kopenhagenu najviše liči na stanicu s koje Hari Poter polazi u čarobni svet. Tamna cigla, drveni lukovi, žućkaste starinske lampe. Da nema reklama za Mekdonalds i Vester junion, pomislili biste da ćete moći da se zaletite i prođete kroz zid u neki drugi svet.
Ako pak odustanete od te ideje, pa izađete na vrata ka Tivoliju, udarićete u restoran Hercegovina. Čisto da se zna dokle je srpsko (Srbija do Tokija, ali preko Tivolija, bre!).
Kao što rekoh, ne znam da li je još nešto rotten, a sigurno je da su i Kopenhagen i Helsingor i okolina − unforgettable.
Autor: Svetla Na
Photos by: Nemanja Milanović
Leave a Comment