Evo ga ponovo…
Momenat kao onaj od prije cetiri godine.
Uhvatila rutina… A ima li veceg zla od nje?!
Budjenje, kafa, cigara, spremanje za nesto.
Budjenje sizifovsko!
Kafa ne dize, a ni cigara nema vise cari.
Spremanje je ocajno. Propaganda je “Budimo lijepi drugima, ako nismo sebi”. Toliko zasluzuju oni koji nas gledaju.
Ionako ne vide nista, sem sminke.
Mozda tom nekom slucajnom prolazniku popravimo dan?!
Stavi jos malo maskare na trepavice-govorim sama sebi. Napravi da bar izgleda da ti oci sijaju.
Ne dozvoli da te rutina unisti.
Bojim se onog najgoreg u njoj.
Mozda jednog dana ne pozelim budjenje, ni kafu, ni cigaru.
Mozda cak vise ne pozelim da promijenim rutinu ni drugima.
Mozda vise ne pozelim da se dignem i zasijam , vec samo da izgorim kao jutarnja cigara.
Tiho, brzo i rutinski.
Ćesarova
Leave a Comment