Tolkin je za stvaranje svojih Gospodara i drugih dela koristio legende, bića, utvare iz slovenske mitologije i to je lako mogao da primeti svaki poznavalac drevnih božanskih panteona. Naravno, ovaj veliki pisac i začetnik žanra epske fantastike koristio je i legende koje potiču iz germanske, skandinavske, grčke mitologije. Ispostavilo se, nažalost, da domaća publika u tom delu nije prepoznala deo sopstvenih korena i tradicionalnog blaga. Zaboravil smo naše stare običaje, vile, todorce, noćne konjanike, bogove. Situaciju su rešili da promene pisci čija se dela zasnivaju upravo na tim našim drevnim pričama. Savremeni žanr – epska fantastika, sve češće se koristi uz atribut: srpska, za šta je verovatno najzaslužniji autor koji se na polju ovog žanra ostvario među prvima i to vrlo uspešno: Aleksandare Tešić. I pre i posle njegovog prvog dela bilo je brojnih pokušaja da nastanu žanrovski romani obojeni našim starim verovanjima, pričama, ali nisu bili uspešni, zanimljivi i maštoviti kao njegova trilogija „Kosingas” i novi serijal „Zmaj i ždral”. U svojim delima Tešić uspeva da dobro poveže epske dinamične opise borbe junaka i „stvorova”, a istovremeno ponudi šarolike opise bića, vila, aždaja, suđaja, bogova i boginja, kao i starih običaja od kojih su mnogi zaboravljeni, a čiji akteri su obični srpski seljani iz starih vremena.
„Kosingas” je epski opsežna prilča o monahu Gavrilu i najpoznatjem srpskom junaku, Marku Kraljeviću, u borbi protiv bića iz „ada ” – onostranih sila koje prete da zavladaju svetom.
Nova trilogija „Zmaj i ždral” daje intrigantnu priču o drugom heroju iz naše tradicije, Milošu Obiliću, njegovom navodnom boravku na dvoru cara Dušana, dvorskim spletkama… To je priča o vremenu pred kosovsku bitnu i jedna od prvih knjiga koja pored naših govori i o drugim božansstvima, pre svega turskim koja se sa slovenskim preko ljudi nadmeću i sukobljavaju.
Dela Aleksandra Tešića čitaju mladi koji vole žanrovsku literaturu, ali i stariji ljubitelji istorije, tradicije, bajkovitih priča.
U redovima uspešnih pisaca srpske epske fantastike našao se i jedan vrlo plodan mladi pisac, nišlija, Miloš Petković. Sa svojih dvadeset sedam godna ima za sobom već pet izdatih romana- tri dela serijala „Vukovi sudbine”, i dva dosad napisana nastavka trilogije Perunov hroničar. U svojim delima bavi se predhrišćanskim vrmenom kada su na našim prostorima bogovi i ljudi zajedno hodili zemljom. U njegovim delima takođe se pronalaze drevne legende i božanstva a neki od njih, kao priče o vilingradu i vili Naisi potiču upravo iz naših južnih krajeva.
Oba pisca pod okriljem su izdavačke kuće Portalibris koja je već prepoznatljiva po delima epske antastike, domaće i prevodne. Zahvaljujući zajedničkom zalaganju, bojnim promocijama, zanimljivim programima i pre svega odličnom plasmanu i distribuciji knjiga čitalačka publika na najlepši način ima priliku da upozna svoje korene. Sada se više neće tako lako desiti da mladi zmaju za Zevsa a ne za Peruna, da poznaju Tora ali ne i Sventovida, da raspravljaju o patuljcima bez svesti da su ta mala bića baš iz naših krajeva…Sve to došapnuli su im Tešić, Petković i njihove kolege koji se s pravom mogu nazvati srpskim nastavljačima Tolkinovog stvaralačkog rada.
Knjige, biografije i intervjui sa pomenutim autorima mogu se pronaći na sajtu Portalibrisa kao i na naj atraktivnijoj internet knjižari: NET knjižara.
Leave a Comment