Otkad postoji mogućnost da se putovanje organizuje preko interneta, za mene je turistička agencija postala kao fotografska radnja − potpuni anahronizam. Ne kažem da nema svojih prednosti, samo deo čarolije putovanja postaje i planiranje i istraživanja turističkih potencijala koje agencije retko imaju u ponudi ili ih uopšte nemaju. Ne treba mnogo vremena da se nađe motiv i destinacija, ali nam svima nedostaje novac. Nekad je zaista tužna istina činjenica da zakon ekonomije prevlada svaki drugi zakon. Ne želim ovom prilikom da se osvrćem na te tugaljive tvrdoglave činjenice o sveopštoj krizi, želim da čitaoca odvedem makar nakratko tamo odakle sam došla nedavno.
Malme. Gradić na jugu Švedske. Ovde se završavaju geografski, demografski i ostali podaci koje možete naći i na internetu i počinje doživljajni deo. Wizzair ima jeftini let iz Beograda, mi smo karte kupili unapred, pa je ispalo kao da autobusom idemo do Banjaluke, samo mnogo kraće i prijatnije. Dočekala nas je kiša. Hladno vreme, ali od hladnog vremena gori su hladni pogledi i hladni ljudi. Kod Šveđana toga nema, bar ne tamo gde smo bili. To je prvi švedski paradoks: uprkos hladnoći, ljudi su topli, topli među sobom, topli prema vama, srdačni, predusretljivi.
I hotel smo rezervisali dosta ranije. Za Malme vam treba četiri-pet dana. I kad je hladno, moguće je, uz dobar plan, obići ceo grad pešaka. Ako dođete kada je vreme lepše, moći ćete biciklom. Gradski prevoz u Malmeu je skoro prazan. Automobila malo. Ali bicikla mnogo. Čak i po snegu, hladnoći, kiši, ljudi voze bicikle. Mi smo se prvog dana smrzli, videlo se da smo turisti po tome što smo imali punu zimsku opremu: rukavice, šalove, kape, debele jakne, kapuljače, kišobrane… Drugog dana smo se ili adaptirali ili je vreme objektivno bilo toplije.
Šveđani su lepi, zaista lepi. Svetle puti, radoznalih pogleda, blagih crta lica. Snishodljivo se osmehuju. Skladno, jednostavno obučeni, za vremenske uslove potpuno neočekivano malo. Jednom sam čula da je jedna strankinja primetila kako su u Srbiji devojke mnogo lepe, ali babe mnogo ružne. Nisam sigurna da li je to baš sasvim tačno, ali u Švedskoj (a isto važi i za Dansku) lepi su i muškarci i žene svih uzrasta.
Drugi švedski paradoks ogleda se u tome što za 25 evra možete da kupite kožne čizme, ali ne možete da pojedete više od jedne obrok salate na nekom od trgova u prosečnom restoranu. Pod prosečnim restoranom podrazumevam ono što se u Beogradu obično smatra boljim restoranom. Tamo su i pivnice čiste i skockane kao sva ona mesta koja, kada ih posećujete u Beogradu, od vas traže da se ponašate kako se nikada u prirodi ne ponašate: da izvijate vratove, da razvlačite osmehe do određenog stepena zategnutosti lica, da sedite pravo, ne spuštate laktove i koristite pribor tzv. tehnikom od unutra ka spolja. To je treći švedski paradoks: kakvo god da je mesto, oni su opušteni, spontani. Dosta piju, a kada popiju, mnogo su veseli, razdragani, iz njih se izliva istinska životna radost, neposrednost i zadovoljstvo.
Četvrti švedski paradoks je da svi govore engleski: od deteta u vozu za Kopenhagen koje ima šest-sedam godina do bakice koju sretnete u supermarketu i koja vas najpre na švedskom pita da joj nešto dohvatite sa police, a kada vidi da ste stranac, ona se ljubazno osmehne i ponovi vam pitanje na engleskom (ovaj paradoks je opšteskandinavski), ali je većina natpisa, izuzev prepoznatljivih robnih marki, napisana na švedskom. To je jezička politika. Kakvu mi nećemo imati ni za sto godina.
Muž arhitekta oduševio se time što nema starih fasada. Sve starije fasade su obnovljene spoljnom izolacijom, tako su fasade ispunile i estetske i ekonomske ciljeve.
Arhitektura! To stvarno ostavlja bez daha! Od viteškog zamka Malmohus Slott do čuvenog modernog arhitektonskog izazova Turning Torso.
Lilla torg je divan mali trg koji vas vraća u 16. vek, a na njemu − gle,čuda − ogromna stona lampa veća od okolnih zgradica!
Možete da jedete u običajenim lancima restorana: od Mekdonaldsa do Pica hata, ali preporučujem neki od lokalnih restorančića u vijugavim uličicama koje seku glavnu šetačku ulicu: od Stortorgeta i do Triangelna (dva veća trga). Kao i u većini gradova, najvažnija šetačka zona istovremeno je i šoping zona, pa se i Malme uklapa u taj stereotip.
Moderan muzej u narandžastoj zgradi sa interesantnom fasadom otvoren je 2009. godine i, kao i većina zdanja u Malmeu, predstavlja kombinaciju novog i starog, modernog i tradicionalnog i dokazuje da se te dve struje međusobno ne isključuju i da je njihova kombinacija dobitna i za oko i za funkciju.
Peti, i poslednji švedski paradoks na koji ukazujem ovom prilikom, ogleda se u tome što uprkos (ne)očekivanim klimatskim uslovima, Malme ima bogat letnji kulturni i umetnički život. A to ostaje da se istraži.
Mi smo zajahali voz i krenuli u Kopenhagen…
Autor: Svetla Na
Photos by: Nemanja Milanovic
Leave a Comment