Međunarodni dan yoge

„Ne verujte ni u šta, jednostavno samo zato što ste čuli. Nemojte verovati ni u šta samo zato što mnogi govore i govore. Ne verujte ni u šta samo zato što se nalazi u verskim knjigama. Nemojte verovati ni u šta samo zbog autoriteta svojih učitelja i starijih. Ne verujte u tradicije samo zato što su prošle mnoge generacije. Ali nakon posmatranja i analize, kada nađete bilo šta što se slaže sa razumom i pogodno je za dobrobit i korist svih, onda to prihvatite i ostvarite! ~ Sidharta Gautama buddha.

I upravo tako se i dogodilo. Generalna skupština Ujedinjenih Nacija je 11. decembra 2014-e godine donela rezoluciju kojom se uvodi 21. jun kao Međunarodni dan yoge da bi podstakla svetsko stanovništvo da izgradi zdraviji način života, promoviše mir i jedinstvo! Yoga je praksa za sve ljude, bez razlike u religiji, starosti, nacionalnosti ili kulturi.

Svake godine se na ovaj dan u Sali UN meditira, a svuda u svetu promoviše yoga.

Zašto je tako dugo vremena trebalo čovečanstvu?

Yoga postoji preko 5000 godina, ali tek poslednjih decenija raste svest ljudi širom planete o vrednosti yoge, što samo potvrđuje da je Ajnštajn bio u pravu:

„Teže je razbiti predrasude, nego atom!“

Na sreću čovečanstva, situacija se menja, i postala je planetarni fenomen. Od 2008 do 2016 godine, broj praktičara yoge u svetu se udvostručio sa 15,8 na 36,7 miliona ljudi.

Joga odavno nije više samo metoda usavršavanja tela. Joga je nauka o telu, umu i duhu. Joga je drevna metoda samorazvoja, koja potiče iz Indije. Najkraće, joga je nauka zdravog življenja.

Korporativna yoga je takođe zastupljena u svim većim svetskim ekonomskim gigantima i finansijskim institucijama: Google, Astra Zeneca, Deutshe banka u Londonu, Svetska banka u Vašingtonu… Mnogo, mnogo svetskih kompanija je uvelo program za svoje zaposlene gde se svakodnevno odvaja deo radnog vremena za yogu.

Zašto?

Isplati se!

U tom svetu gde se odavno poštuje princip „Vreme je novac“, a oni ga odvajaju u toku radnog vremena, jednostavno su premerili dobit:

• Brže i kvalitetnije se obavlja posao
• Umanjuje se stres koji šteti međuljudskim odnosima (sastanci, kancelarijski posao, timski rad)
• Smanjuje se napetost i netrpeljivost
• Podstiče kreativno, spontano rešavanje problema
• Razvija kreativnost i inspiriše
• Povećava socijalnu povezanost i inteligenciju
• Opšte zdravlje zaposlenih se menja i to smanjuje troškove odsustva sa posla
• Menja se kontakt sa sobom i okolinom

Jako veliki broj članaka, i brojnih informacija na internetu, koji govori u prilog tome, koliko je yoga popularna širom naše planete. Gore navedeni benefiti bavljenja yoge su samo delić svega onoga što sam pronašao. Onda sam počeo razmišljati o tome, kakva je situacija kod nas? Ovde konkretno u Nišu?

Čekaj malo…

Evo delića mog ličnog iskustva. Prisustvovao sam jednom seminaru, u okviru Yoga škole, ovde u Nišu. Na facebooku sam video najavu besplatnog seminara „Nauči da dišeš“, i prijavio sam se, ne znajući skoro ništa o tome, ali mi je svakako bilo interesantno, jer deluje skoro pa paradoksalno da se organizuje seminar, gde će se ljudi učiti da dišu.

Istina je da ovoj temi ništa nisam znao, i ovo je bila idealna prilika da otkrijem neke nove stvari. Na tom seminaru sam bio jedini muškarac, ali mi je bilo prijatno, i posle uvodnog dela, krenuli smo sa osnovnim vežbama za disanje. Ukupno ih je bilo osam, i sve je trajalo više od dva sata.

Ako vam neko kaže da vas disanje ne može preznojiti – vara vas, jer lično sam iskusio da su kapi znoja tekle posle jednog minuta, u toku „obične“ vežbe disanja.

Ovo veče je bilo dovoljno da na tren osetim blagodeti yoge za naše telo, a disanje je samo jedan segment cele te filozofije učenja, i bavljenja telom, ali i važnije od toga, jeste to što se Yoga bavi i našim Duhom.

Yoga, kao istočnjačka filozofija življenja, odavno je popularna u svetu, i polako svoje korene pusta i u ovim balkanskim krajevima, pa i u Nišu.

Jedan od najvećih učitelja joge u svetu, Umašankar iz Indije, je posetio Niš, pre nekoliko godina. Više o tom događaju možete pročitati ovde.

Sam taj događaj nam govori o rastu popularnosti joge kod nas, i možda još važnije, o rastu svesti o značaju i benefitima joge za naše telo, ali i um i duh.

Autor teksta: Miljan Antić