Ovu 2014-tu godinu počinjemo sa jednim člankom koji se razlikuje od svih drugih na ovom sajtu. Imali smo čast da uradimo intervju sa jednom od najboljih digitalnih umetnica na ovim prostorima. U ovom članku vam predstavljamo Vesnu Opavsky!
1. Ćao Vesna, hvala ti što si odvojila vreme za ovaj intervju za Merak online?
Sa zadovoljstvom odvajam vreme za ovaj razgovor, s obzirom da i Merak i ja smatramo da umetnost treba da bude svrstana u popularne teme, odmah uz kategorije poput putovanja, hrane, sporta, festivala, filmova, muzike… jer i ona može da doprinese kvalitetnijem životu pojedinaca.
2. Jel možeš da nam pojasniš koncept digitalne umetnosti i kako si se odlučila za taj pravac?
Tradicionalne grafičke tehnike – drvorez, akvatinta, litografija, linorez… – predstavljaju otiskivanje matrice koja je napravljena na drvenoj, cinkanoj, kamenoj… ploči. Crtež se prenosi (urezuje, nagriza kiselinom ili utiskuje) na fizičku matricu, a zatim štampa pod pritiskom prese na papir u određenom tiražu. Digitalna grafika podrazumeva virtuelnu, elektronsku matricu u vidu zapisa na hard disku ili nekom drugom nosaču informacije, a zatim se štampa na klasičnom štampaču.
Odluka da se bavim digitalnom grafikom je došla spontano, uz kancelarijski posao i druženje sa kompjuterom. Pored toga, nisam neko ko bi se odrekao ispitivanja dodatnih tehničkih mogućnosti i s obzirom da privreda i komunikacije napreduju u „digitalnom“ pravcu, smatram da je neminovno da i umetnost korača utabanim stazama prethodnika.
3. Jesi li imala nekih uzora i odakle crpiš inspiraciju?
Uprkos korišćenju digitalnog alata, inspiracija dolazi iz prirodne okoline i moje unutrašnjosti. Nerealizovana želja da živim van grada i velika ljubav prema prirodi više se manifestuje u mom stvaralaštvu nego u mom ponašanju. Moje grafike su beleška koja treba da me podsete da je u prirodi lepše nego što je u gradu. Bez obzira što su, nekada fakultet, a sada zaposlenje iu Beogradu, pronaćiću način da provodim više vremena van grada. Do tada Košutnjak vidim kao spas od urbanizma i brzi beg u mirišljavo, zeleno i živopisno.
4. Koliko misliš da je strast prema onome što radiš bitna da se stvori jedno vrhunsko delo?
Bez strasti nema radosti, uspeha i zadovoljstva… Tek ako umetnik voli ono što radi, to može voleti i publika. Svako delo stvaram onoliko dugo dok ne osetim da se zaljubljujem u njega. Tek kada mene dovoljno ispuni, smatram da je spremno da ga upozna i javnost.
Nezavisno od benefita koje umetnost nudi publici, bitno je da umetnik uloži sebe u delo kako bi ono imalo pozitivno dejstvo na njega samoga. Umetnost doprinosi unutrašnjoj ravnoteži autora, ali i publike koja odvoji nekoliko minuta za posmatranje i promišljanje dela. Bez ulaganja u umetnost ona se ne može „isplatiti“ ni umetniku ni posmatraču.
I sami možemo primetiti kako pojedine reklame pokušavaju da nas ubede da su određeni proizvodi prihvaćeni i željeni kako bi se i sami za njih opredelili. Za razliku od marketinga, umetnost nije umetnost ako nije istinita. Ljubav uložena u umetničko delo se prepoznaje na prvi pogled.
5. Koliko tvoj karakter utiče na tvoja dela?
Do skoro o ovome nisam razmišljala, ali publika mi je pomogla da osvestim. Kažu da optimizam preovladava i u meni i u mom delu. Najčešća zapažanja posetilaca mojih izložba su jarke boje. Neverovatno je to da smatraju da većina umetnika radi „mračno“ i time pokušava da ukaže na ozbiljnost nekih tema. Ja probleme posmatram uvek kroz moguća rešenja… Sada, nisam sigurna da li su moja dela optimistična zbog mog karaktera ili sam nasmejana upravo zbog moje umetnosti i pozitivnom uticaju samog kreativnog čina.
6. Nedavno je bila tvoja izlozba Ključna reč – Umetnost, hoces li nam vise reci o tome?
Ova izložba je deo mog doktorskog umetničkog projekta na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Predstavlja primenjen rasprostranjeni jezik internet komunikacije na, donekle zapostavljenu, umetnost i samo umetničko delo. Rečima transparentno opisujem teme kao što su Priroda, Umetnost i Internet i pokušavam da uvučem publiku i subjektivni doživljaj. U očima pojedinačnog posmatrača nisu uvek iste reči najupadljivije, već one koje se pozivaju na njegovo iskustvo. Umetnost nikada nije objektivna već poziva publiku da je shvate kako njima odgovara, a sve u cilju „hranjenja“ svoje unutrašnjosti.
Publika je imala veliku ulogu tokom izložbe. Bila je pozvana da i sama opiše umetnost u vidu nekoliko reči, a namenski izrađen program ih je beležio u vidu oblaka reči. Kompletna izložba je namenjena definisanju umetnosti, kroz potrebe društva, a zaključak je da je umetnost upravo: sloboda, ljubav, lepota, život, radost, komunikacija, strast, emocija… Pored najčešćih odgovora, istakla bih značenje umetnosti za pojedince koji su u anketu uneli interesantne pojmove poput igre, potrebe, hrane, istine, refleksije, magije, terapije…
Kompletni rezultati su dostupni na mom sajtu – www.opavsky.net/kljucna-rec-umetnost/anketa-sta-je-umetnost.html, a svi učesnici će, u znak zahvalnosti, dobiti putem e-adrese grafiku sačinjenu upravo od ovih reči.
7. Koji su tvoji naredni planovi?
Naredni planovi uključuju predstavljanje postavke Ključna reč – Umetnost u gradovima Srbije, a nadam se pozivima iz regiona, takođe. Svako novo predstavljanje biće dopunjeno novim grafikama, tačnije novoj temi opisanoj ključnim rečima. Najave izložbi biće vidljive na mom sajtu, za one koji to ne žele da propuste.
Pratite rad Vesne Opavsky putem:
– sajta www.opavsky.net
– Fejsbuka
– Tvitera
Intervjuisao
Marko Burazor
founder/editor
Leave a Comment