Seksualni identitet je deo našeg opšteg ličnog identiteta koji predstavlja sopstvenu procenu sebe ili formiranu sliku o nama samima. Ponekad se dešava da smo zadovoljni našim ličnim identitetom ali seksualnim baš i nismo. Šta to znači ne biti zadovoljan seksualnim identitetom? To znači nerealistično prihvatanje sopstvenog pola tj. ne osećati se dobro kao muškarac ili žena. Zato je nekada seksualni identitet realističan, a nekad ne. Nekada su ljudi izuzetno uspešni i zadovoljni u svom poslu, ali se ne osećaju ostvareni i uspešni kao muškarac ili žena. Koliko puta čujemo neku ženu da kaže: “Bila sam najbolji student I sad sam prva u firmi, ali se ne osećam ženstveno”.
Da li će neko prihvatiti ili odbaciti svoj pol određeno je naučenim osećanjima u detinjstvu. Dogodi se naprimer da roditelji žele dečaka ili devojčicu, a dobiju suprotan pol od željenog i u startu zauzimaju stav da određeni pol nije OK te će se i kod deteta stvoriti pogrešna pozicija „ja nisam OK kao žena ili ja nisam OK kao muškarac“. Tako počinje vrhunsko odbacivanje- negiranje pola, negiranje onoga što neko zaista jeste. Dete se kasnije ne oseća dobro u svom polu i takođe odbacuju svoj pol. Dešava se i da deca teže prilagođavanju roditeljskim očekivanjima te se ponašaju na štetu seksualne identifikacije i otuđuju se od prirodnih polnih kvaliteta pa devojčica postaje tatin dečko ili dečak postaje mamina devojčica.
Kao što se već nazire, roditeljski uticaj je velik na formiranje seksualnog identiteta. Ukoliko otac smatra da žene nisu OK, ćerka će regovati negiranjem sopstvene ženstvenosti I formiranjem stava da ni ostale žene nisu OK. Nasuprot tome, osobe koje smatraju da je suprotan pol OK- venčavaju se sa osobama koje budu kasnije dobri modeli svojoj deci i obrnuto. Zato je roditelj istog pola (majka ćerki ili otac sinu) važan model. Dečaci se identifikuju sa očevima I po njima zaključuju kakav muškarac treba da bude posmatrajući njegovo ponašanje I izražavanje stavova o suprotnom polu. Deca koja nemaju odgovarajući model istog pola mogu postati nepoverljivi prema svom polu I težiti izolaciji od istog.
Što se tiče izražavanja seksualnosti svaka osoba ima arhaično osećanje da li su njegovi seksualni aspekti OK ili nisu. Deca su seksualna bića I ona istražuju delove svoga tela I u svojim polnim organima pronalaze izvor zadovoljstva I prijatnih osećanja. Međutim često zbog toga bivaju grđeni ili tučeni što može proizvesti trajni negativni stav u vezi sa tim te se stvaraju odrasli sa seksualnom neadekvatnošću. Odrasli ljudi sa seksualnom neadekvatnošću su oni koji su u detinjstvu bili podsticani da se stide svog tela ili bili zaplašivani ako su zatečeni pri seksualnom istraživanju svog tela. Ili su zbog svojih seksualnih istraživanja doživljavali pretnje, grdnu, batine ili ismejavanje. Takva osoba će kao odrasla biti seksualno neadaptirana I patiće od određenih seksualnih problema kao što su psihoseksualni poremećaji (u vezi sa doživljavanjem želje, uzbuđenja I orgazma), zlostavljanje I nasilje, impotentnost ili frigidnost kao I mogućih parafilija ili poremećenih polnih sklonosti.
Osoba koja je seksualno adekvatna ili adaptirana je prihvatila svoj pol Iadekvatno se ponaša u seksualnoj ulozi te je I odgovorna je za svoju ličnu seksualnu aktivnost. Sposobna je da uživa u seksualnom odnosu, ali I da odloži zadovoljenje seksualnih potreba. Da bi se formirala odrasla seksualno adekvatna I adaptirana osoba neophodno je da roditelji deteta imaju tolerantan stav prema seksu, da usvoje stav prihvatanja pola deteta kao I da imaju adekvatna očekivanja od pola deteta koje su dobili, a ne da otpisuju osobine pola svog deteta. Potrebno je I otkloniti strah od detetove znatiželje prema svojim I tuđim genitalijama kao I adekvatno ih nazivati, a ne nekim pogrdnim ili smešnim imenom.
Većina roditelja vremenom zavole pol deteta koji su dobili, neki nikad ne prevaziđu svoje razočarenje, a deca budu odbačena u smislu negiranja onoga što zapravo jesu.
Ivana Jovčić
Leave a Comment