Ako ste pod stresom, ništa vam ne polazi za rukom, ne znate kako da krenete napred, imate utisak da stojite dok život prolazi pored vas, ne znate kako da vladate sobom, zastanite na trenutak…zapitajte se, šta to činite pogrešno kada ste dospeli u “ćorsokak” sopstvenih dešavanja? Ako ne možete sami da pronađete uzrok koji vas koči da idete napred ili možete a niste dovoljno svesni tih činilaca koji vam prave smetnje na putu ka sreći I uspehu, pomoćiću vam. Najčešći izvori stresa I negativnih emocija koji uzrokuju najveći procenat bolesti I nesreća u našem telu su: briga, smisao I svrha, nedovršen rad, strah od neuspeha, strah od odbacivanja, poricanje i bes. Vaš zadatak je da naučite da ih prepoznate I da sa njima izađete na kraj. Kada ovladate tom veštinom, osećaćete se bolje, optimističnije I ponovo ćete VI biti jedini kreator dešavanja u vašem svetu I osoba koja kontroliše svoj život.
1. BRIGA – Prvi i najveći uzrok stresa je BRIGA. Briga je dugotrajan oblik straha prouzrokovan neodlučnošću. Ljudi su skloni da se brinu oko mnogih stvari (bitnih ili ne bitnih), što vremenom rezultira u hroničnu zabrinutost. A briga bilo koje vrste polako utiče na opadanje imuniteta i čini vas podložnim svim vrstama bolesti, od prehlade i gripa pa do infekcija i smrtonosnih oboljenja. Ne davno sam pročitala jedan veoma dobar citat, a ima veze sa našim prvim uzročnikom stresa, a to je briga koji glasi: “Briga je slična stolici za ljuljnaje, stalno se krećete I trudite, a opet se ne mičete sa mesta”. Dakle, sposobnost da prestanete da brinete predstavlja polaznu tačku u pogledu toga da zauzmete jedan zdrav, uravnotežen stav, da bi vam sve ono što radite pružalo daleko više zadovoljstva.
2. SMISAO I SVRHA – Drugi uzrok stresa leži u nepostojanju smisla i svrhe u životu. Jednom rečju nemanje jasnih ciljeva kojima čovek treba da teži. Osnovnih uzrok (a ujedno i posledica) depresivnosti, apatije, odsustva zadovoljstva, interesovanja, motivacije, rutinskog i šablonskog način života, osećanja usamljenosti i praznine jeste upravo nedostatak smisla, svrhe, nekog višeg cilja koji je ljudima potreban kako bi se osećali ispunjeno, sigurno, stabilno, organizovano i usmereno u dosezanju i ostvarivanju željenih životnih ciljeva i dugoročnog zadovoljstva. Upravo nedostatak smisla, nedovoljno struktuiran i osmišljen način života čini da se ljudi osećaju frustrirano, apatično, zabirnuto i neispunjeno, pa čak i besno, kako na sebe tako i na druge i društvo u celini. Učestala agresivnost kod mladih ljudi u našoj sredini (čiji smo svedoci sve češće) upravo je povezana sa deficitom smisla i svrhe. Pronađite smisao u prijateljstvu i zabavi, ljubavi (u vezi, braku, porodici i brizi prema deci), poslu (karijeri, dostizanju poslovnih uspeha, stalnom usavršavanju, rešavanju novih izazova), religiji, sportu, umetnosti i stvaralaštvu (u bilo kom domenu) itd. Dakle, smisao nije jedan, kao ni načini putem kojih se ostvaruje. Vaš um je osmišljen na takav način da se osećate zadovoljni sobom samo onda kada radite na tome da ostvarite nešto što vam je važno u životu. Odredite prioritete u svim oblastima vaseg života I krenite ka svojim ciljevima.
3. NEDOVRŠEN RAD – Osećamo se srećnim i zadovoljnim kada završimo posao, ili kada postignemo cilj. A nesrećni smo i pod stresom se nalazimo onda kada nešto ostavimo nedovršeno ili neurađeno. Započinjanje rada na nečemu što potom ostane nedovršeno ili samo delimično obavljeno, može da prouzrokuje kod vas veliki stres. Odugovlačenje je najrasprostanjeniji primer nedovršenog rada. Kad god odugovlačite, posebno važne zadatke, vi doživljavate stres. I što je važniji zadatak ili odgovornost, to dožviljavate veći stres i više gubite svoj duševni mir. Ovaj stres se na kraju manifestuje na psihičkom planu u vidu nesanice, negativnih emocije i lakog uzrujavanja. Zato, sledeći put kada nešto započnete jako je bitno da ISTRAJETE do kraja u svojoj nameri I postavljenom cilju. Vodite se izrekom “Sve što mogu danas, ne ostavljam za sutra”.
4. STRAH OD NEUSPEHA – Ovaj strah se obično manifestuje kroz neodlučnost, zabrinutost i brigu. Perfekcionizam leži u osnovi mnogih emocionalnih problema i stoga je veoma važno kod sebe prepoznati ovu sklonost i zameniti je realnijom slikom sebe kao pogrešivog bića koje nije savršeno. Ljudi sa izraženim perfekcionističkim sklonostima skloni su odlaganju obaveza i aktivnosti u kojima bi želeli da se ostvare upravo iz straha da će počiniti grešku. Zahtev da stvari radimo savršeno rezultira strahom od potencijalne greške a greška se doživljava kao nešto loše i ugrožavajuće po samopoštovanje. Iz tog razloga perfekcionizam osobu čini inertnom, povučenom i izbegavajućom. U osnovi ovog povlačenja je stav „bolje da ne pokušavam nego da pokušam i doživim užas neuspeha“. Svako se u izvesnoj meri pribojava nekih stvari. Strah vas čini opreznim, što je dobro kada ste umereni u tome. Ali onda kada strah od neuspeha isuviše uzme maha, on može postati glavna prepreka na putu ka vašem uspehu i sreći. Kada se suočite sa strahovima i krenete ka njima, oni počnu da iščezavaju i da se smanjuju. Ali kada bežite od osobe ili situacije koje se bojite, strah biva sve veći i veći sve dotle dok ne počne u potpunosti da dominira vašim životom. Možda vam sledeći citat pomogne , ako se suočavate sa ovim problemom: “ Zbog straha od neuspeha ne izbegavajte činiti nove stvari u životu. Najtužniji je završetak života onaj sa izjavama: trebao sam i mogao sam, a nisam.” Louis Boone.
5. STRAH OD ODBACIVANJA – Ovaj strah se javlja kada vam je previše stalo do toga da dobijete potvrdu od drugih ljudi. Strah od odbacivanja se obično stekne veoma rano u detinjstvu kao posledica obrasca ponašanja u okviru kojeg roditelji detetu “uslovljavaju ljubav.” Strah od odbacivanja i osećanje povređenosti i ljutnje koji se javljaju kao posledica odbacivanja od strane osobe čiju naklonost želimo u svojoj osnovi imaju pretaranu potrebu za ljubavlju. Preterana potreba za ljubavlju svojstvena je osobama koje kroz sticanje ljubavi pokušavaju da kompenzuju svoje bazično osećanje inferiornosti. Formula kojom se vode kroz život podrazumeva da sopstvenu vrednost izjednačavaju sa količinom tuđe pažnje i naklonosti koju su stekle. Iz tog razloga, one su u večitom strahu da će od strane drugih ostati neprimećeni i odbijeni. Njihovi napori da steknu ljubav zapravo se svode na napore da steknu sigurnost kroz ljubav. Osetljivost na odbijanje i osećanje povređenosti naročito su primetni kada se ovakva osoba nađe u vezi. Svaki mali znak odbijanja shvata se kao katastrofa. Čak i kada je odnos umeren i na izvestan način siguran, ako nije prožet stalnom pažnjom, shvata se kao odbijanje. Osetljivost na odbijanje javlja se na svaku sitnu stvar kao što je promena termina sastanka, čekanje na partnera ukoliko kasni, ukoliko ne odgovori na sms u roku od minut, neslaganje sa mišljenjem, svako nepovlađivanje željama… Najčešća reakcija na ono što se opaža kao odbacivanje jeste ljutnja, povređenost, osvetoljubivost, mržnja, depresija…Izlazak iz ovog začaranog kruga jeste u odustajanju od predstave da je ljubav vazduh bez koga ne možemo da živimo. Koliko god to poetično zvučalo u romanima, pesmama i filmovima…u realnosti je pogubno!
6. PORICANJE – Poricanje leži u samom jezgru stresa, nesreće i psihosomatskih bolesti. Poricanje je postupak osobe koja odbija da se suoči sa neprijatnom stvarnošću. Do toga dolazi onda kada ne želite da priznate da postoji neko područje života u kojem trpite neuspehe. Tada pribegavate tome da sve to odbijate da vidite i pretvarate se kao da je sve u redu. Međutim, ono što se u psihi nagomilava – ispoljava telo. Kada dovoljno dugo odbijate da vidite činjenice, to počinje da se manifestuje na fizičkom planu. Poricanje dela stvarnosti pokreće nesanicu, glavobolje, probleme sa varenjem, depresiju, izlive besa i često grozničave aktivnosti. Prihvatanjem stvarnosti I sebe u potpunosti takvi kakvi ste, postićićete mir I sklad u sebi.
7. BES – Bes je možda najdestruktivnija od svih emocija. Bes je emocija proistekla iz nečije psihološke interpretacije usled vređanja, povređivanja ili pak odbijanja te osobe. Uvek ga prati i snažna želja za osvetom i ispravljanjem tuđih postupaka na jednako ofanzivan način. Izlivi besa mogu da uzrokuju srčani napad, moždane udare, izazovu čir, migrene, astmu i kožna oboljenja svih vrsta. Nekontrolisani bes uništava brakove i veze, uništava ličnosti dece u razvoju, doprinosi gubitku posla i karijere i predstavlja izvor više nesreća nego bilo koja druga emocija. Ne dozvolite sebi preterani bes, trudite se da nađete mirnije puteve u rešavanju konflikata kako biste sebe poštedeli posledica koje on nosi u svojoj suštini.
Steknite oruđe kojim ćete upoznati sebe, saznajte kako da se odnosite prema drugima i otkrijte pravac kojim Vaš život ide. Postanite svesniji mogućnosti koje su Vam na raspolaganju. Život je svakodnevna pojava, učinite ga boljim za sebe.
Nataša Lazović
Leave a Comment