Čitajući naslov ovog članka verovatno zamišljate gomilu studenata kako u dubokoj koncentraciji i tišini čita debele knjige. Videćete da je pravi smisao aktivnog učenja nešto sasvim drugo. Nešto što ste svi imali priliku lično da iskusite, ali našta verovatno niste obraćali pažnju.
Šta je aktivno učenje?
Već duže vreme na zapadu, a i kod nas, ove reči (potiču od engleskog: active learning) postale su veoma često korišćene kada se pomene proces edukacije i učenja, a posebno u kontekstu savremenih metoda iskustvenog učenja primenom interaktivnih radionica i treninga. Da vidimo šta se podrazumeva pod pojmom aktivnog učenja.
Evo nekoliko definicija
(ukucajte “define:active learning” u Google)
- Učenje kroz pažljivo konstruisane aktivnosti.
- Učenje kroz rad, izvršavanje zadataka i lična akcija.
- Učenje direktnim uključenjem učenika u proces učenja.
Uključi me i ja ću razumeti
Ako pomislite da je pojam aktivnog učenja nešto novo citiraću čuvenog Bendžamina Frenklina (lice sa novčanice od 100 dolara), koji je pre više od 200 godina rekao:
”Reci mi i ja ću zaboraviti,
Pokaži mi i ja ću možda zapamtiti,
Uključi me i ja ću razumeti.”
Suština pojma aktivnog učenja vidi se iz ova poslednje rečenice:
Uključi me! (eng: involve me).
Zašto je aktivno učenje toliko važan pojam može se videti iz samog pojma učenja.
Evo nekih definicija učenja (ukucajte “define:learning“ u Google):
- Sticanje znanja i veština koje rezultiraju promenom stanja svesti.
- Promena u neuralnim funkcijama kao rezultat doživljenog iskustva.
- Mentalna aktivnost interpretacije, a ne registrovanja informacija.
Primetićete nekoliko ključnih reči: promena stanja svesti, promena u neuralnim funkcijama, mentalna aktivnost. Sve one kazuju da je suština učenja u tome da izazove promenu stanja svesti. Što je promena stanja svesti veća više smo naučili (u kvalitativnom smislu). Zapitaćete se kako se na pravi način izaziva-stimuliše promena stanja svesti?
Promena stanja svesti učenika
Pođimo od toga da je učenje rezultat komunikacije. U ovoj komunikaciji neko ko zna uči ili komunicira znanje onome ko ne zna. Kako se ovakvom komunikacijom izaziva promena stanja svesti? Setimo se da cilj komunikacije može biti informisanje ili uveravanje. Kod informisanja cilj je samo prenošenje informacija (podataka), dok je kod uveravanja cilj promena stanja svesti. Kod uveravanja imamo i dodatni zahtev da je primljena informacija interpretirana na pravi način, i da je izazvala željenu promenu stanja svesti učenika.
Nije samo važno koje i kakve informacije prenosimo, već je od ključnog značaja KAKO ih prenosimo. To znači da je način prenosa poruke često važniji od sadržaja poruke. Setite se profesora koje ste tokom svog školovanja imali. Sa kojim profesorom je bilo interesantno na času? Kod kog profesora ste najviše naučili tokom predavanja? Sa kojim profesorom je vreme brzo prolazilo? Koji profesor vas je naučio stvarima koje su vam i danas korisne u životu? Kog biste profesora izdvojili izvan svih ostalih?
Pravi profesor
Taj pravi profesor koga pamtite, koji vam je duboko ostao u sećanju, je verovatno u komunikaciji sa vama koristio principe i metode aktivnog učenja. Da se razumemo, aktivno učenje nije novi izum, uostalom videli ste šta je o tome rekao još Bendžamin Frenklin. Jednostavno, to je sposobnost da kao predavač-učitelj imate sposobnost da slušaoca angažujete, da se svojim mislima, osećanjima pa i akcijama lično uključi u proces učenja. Da je aktivan činioc u procesu učenja.
Postoje mnoge predrasude oko toga šta je aktivno učenje. Neki ljudi smatraju da su to isključivo interaktivne radionice (eng: interactive workshops), sa interaktivnim vežbama, igrama, upitnicima, anketama, formularima i slično. Mnogi misle da je to isključivo iskustveno učenje gde učenik radi ono što uči. Takođe za mnoge ljude sve je to glupost i jedino kako mogu da uče je da sednu sami uz udžbenike ili uputstva i jednostavno nauče to što treba.
Prava mera
Kao što ni u realnom životu ništa nije isključivo crno-belo, tako je i ovde odgovor: I jedno i drugo (i treće). To je zato što aktivno učenje nije samo metodologija nastave, već pre svega (postignuto) stanje svesti učenika gde je on aktivno uključen u proces učenja. Aktivno učenje je put kojim prolazimo tokom učenja (metodologija), ali takođe i cilj koji smo postigli (aktivno učešće).
Pre par godina intervjuisao sam za Emagazin gospodina John-a Daltona, vlasnika Londonske škole za odnose s javnošću LSPR (www.pr-education.net). Preneću njegov komentar na to šta on čini da angažuje slušaoce da se lično što bolje uključe u tok nastave.
“U procesu edukacije veoma je važno da ljudi prihvate ponuđeno znanje kao nešto živo i praktično primenljivo. Poznato je da se i pored najbolje volje ljudi tokom dugih predavanja polako isključuju. Svaki polaznik mora da oseća kako se predavač obraća njemu lično, da bez obzira na broj polaznika između predavača i učenika mora postojati direktna komunikacija. Posle svakog obrađenog poglavlja tražite komentar od polaznika, postavljajući im interesantna pitanja. Nekome sa strane ovo se može učiniti gubitkom vremena, ali je direktna interakcija sa učesnicima od vrhunske važnosti. Kod nas u školi pravilo je da se u toku predavanja 80% vremena posveti izlaganju teorije (i prakse), a bar 20% direktnoj interakciji sa polaznicima. “
Majstori svog zanata
Kad već navodim iskustva majstora edukatora moram da pomenem i Gospođu Dajanu Kromer iz kompanije “Cromer Group“ (www.cromer-group.com). Pre par meseci imao sam sa njom intervju, i prisustvovao njenom poslovnom treningu. Na pitanje šta je potrebno da se uspešno prenese znanje drugima, ona kaže:
“Da ostvarimo transfer znanja, koristimo poslovne studije slučajeva i praktične vežbe. Uzimamo primere iz sveta poslovanja i istražujemo ih i prikazujemo do detalja. To su studije slučajeva internacionalnih kao i lokalnih kompanija. Na taj način ljudi se lakše identifikuju sa problemom, poredeći poslovnu praksu globalnih kompanija sa njihovim lokalnim primerima. Na primer, u našem seminaru o menadžmentu promena jedan tim polaznika dobija da pripremi plan promena vezan za poslovno sjedinjavanja (eng. business merger), drugi recimo za akviziciju (eng. acquisition), dok treći tim priprema plan promena vezano za neku treću, potpuno različitu aktivnost poslovanja. Ono što želimo da postignemo je da naši polaznici ne uče samo poslovne veštine, već da nauče kako da misle i samostalno (kao i timski) donose odluke. “
Lično angažovanje učesnika
Koje su važne ključne reči iz ovih izjava?
Kakvo treba da je aktivno učenje? Šta kažu majstori?
Da je živo i praktično primenljivo, da se vi kao predavač lično obraćate polazniku, da postoji direktna interakcija sa učesnicima, da stalno tražite komentare od polaznika (postavljajući im interesantna pitanja), da u nastavi koristite studije slučajeva i praktične vežbe, da ih naučite kako da misle i samostalno (kao i timski) donose odluke.
Naravno, priča o aktivnom učenju je mnogo više od onoga što smo do sada pomenuli. Ako smo u ovom članku zaključili da je lično angažovanje učenika ključno za kvalitetan, brz i efikasan proces učenja, u sledećem članku ćemo videti koju ulogu u procesu učenja imaju emocije. Zašto je emocionalno stanje neodvojivo od procesa učenja i zašto aktivno učenje, angažujući nas emocionalno, dovodi do razumevanja, odnosno željene trajne promene stanja svesti.
Miodrag Kostić, CMC
Autor je suvlasnik i direktor kompanije za poslovnu edukaciju i konsalting
poslovnaznanja.com
Tekstovi ovog autora i na kako.prodati.biz
Leave a Comment