Pre nekoliko meseci, na Tviteru, mi je privukao pažnju tvit o tome da jedna žena želi pokloniti nameštaj iz stana, pa je pitala za predloge, kome bi to bilo najkorisnije.
Bilo je više predloga, i jedan skrinšot, poruka dečaka koji je nedavno ostao bez majke, a pre par godina bez oca.
Bilo je puno glasova za tu ideju, neko se ponudio i da obezbedi prevoz, jer su se stvari nalazile u okolini Beograda, a deca žive na selu, u okolini Niša.
Ova situacija sa Tvitera me je navela da razmišljam o tome kako društvene mreže mogu da se iskoriste u pozitivnu tj. humanu svrhu.
Kada spominjemo društvene mreže, obično ih ljudi percipiraju na jedan negativan način, tzv mesto za gubljenje vremena. Barem je takav moj utisak.
Oduvek sam smatrao da sve ima dve strane, jer imam prijatelje koji na primer, Facebook koriste u edukativne svrhe, kao izvor dolaženja do korisnih informacija iz sfere interesovanja.
Danima sam bio pod utiskom ove poruke. Razmišljao sam o tome, koliko je trebalo hrabrosti ovom dečaku da napiše jednu vrlo iskrenu poruku, i objavi je upravo na jednoj od društvenih mreža.
O tome sam razgovarao sa tetkom dečaka, Danijelom U., koja je vrlo rado podelila svoje mišljenje o društvenim mrežama, kao i iskustva, u njihovom konkretnom slučaju:
„Društvene mreže mogu biti od velike koristi. Meni su pomogle da delimično rešim i obezbedim osnovne uslove za život maloj M. i N., mojim bratancima, deci bez oba roditelja. Moj brat, a njihov otac, je stradao u saobraćajnoj nesreći 2013-e, i njihova mama, koja je preminula od karcinoma pankreasa 6. februara ove godine, i ostali su sami.
U njihovim godinama sam i sama ostala bez majke, i taj gubitak i krater u duši nosiću do kraja života. Majka je samo jedna, i zato, saosećajući sa njima iste večeri dok sam bdela nad mrtvim telom njihove pokojne mame, samo sam razmišljala kako zaštititi decu, da sve prežive lakše i stvoriti im normalne uslove za život i školovanje.
Moj vapaj za pomoć je odjeknuo, zahvaljujući društvenim mrežama daleko. Ljudi nisu ostali ravnodušni. Mnogo humanih ljudi se odazvalo i pomogli smo deci da taj prvi šok prežive.
Idemo dalje uz pomoć društvenih mreža da im obezbedimo bolje sutra. Roditelje im ne možemo povratiti, ali ljudi još jedan apel: Vaše malo, njima mnogo znači! Budimo ljudi!“
Primećujem kako se društvene mreže percipiraju u široj društvenoj javnosti u poslednje vreme, i da se povremeno koriste u nekom negativnom kontekstu. Tu je najlakše nekoga iskritikovati, „hejtovati“.
Taj „hejt“ se pojavljuje na svim društvenim mrežama, ali pored te negativne energije, dobra vest je da postoje situacije kada se društvene mreže koriste na pozitivniji, društveno konstruktivniji način.
Društvene mreže su ogledalo nas samih, naše zajednice. Kada mi budemo bili bolji, i kvalitet sadržaja će biti drugačiji, svrsishodniji. Umesto kritikom, rešenje je da primerom pokažemo kako može biti bolje
Zato je bitno da društvene mreže, tj sadržaj na njima ima svoju pozitivnu svrhu. Iz tih razloga je važno akcentovati svaki put kada se društvene mreže koriste u nekoj pozitivnoj, humanoj ulozi.
Na Facebook-u postoji stranica koja se zove „Dobre vesti iz Srbije“, (www.facebook.com/DobreVestiSRB), koja je osnovna svrha promovisanje dobrih primera. Oni pišu o dobrim primerima, akcijama, događajima.
„Čepening“ je takođe primer ovoga o čemu govorimo, i to je ideja koja se razvila u Nišu. Ideja je da se čepovi sa plastičnih boca koje svi mi svakodnevno koristimo, sakupljaju i koriste za reciklažu plastike. Deo novca dobijenog od prodaje reciklirane plastike se koristi za neke humanitarne stvari, kao što je na primer: kupovina invalidskih kolica, i tome slično
Jovan
Vignjević, autor bloga jovanoviutisci.com, u okviru kojeg se
najviše bavi internet oglašavanjem i društvenim mrežama, je jedan od
najpozvanijih ljudi kada govorimo o ovoj temi:
„Društvene mreže su
izlog naše ličnosti i našeg karaktera. Sadržaj koji možemo videti na društvenim
mrežama zavisi od naših interesovanja i potreba. Kod termina “Unapređenje
sadržaja na društvenim mrežama” treba biti pažljiv. Postavlja se pitanje, šta
zapravo znači “Unapređenje sadržaja”? Svako misli da je ono što objavljuje u
redu, korisno i relevantno njegovoj publici kojoj se obraća.
Ako bismo odlučili da nešto tu menjamo, odnosno da uniformišemo i sam sadržaj na ovim mrežama, onda bismo doveli u pitanje ljudska prava i slobodu govora. A na ovim nečelima su društveni mediji i nastali. Važno je samo da nema onoga što se već sankcioniše na društvenim mrežama, a to je nasilje, govor mržnje i zloupotreba.
Društvene mreže svakako su medij koji može da utiče na stanje u društvu svake zajednice. Pozitivno ili negativno. Ali svakako su faktor uticaja. Korisnicima društvenih medija je namera da se identifikuju sa nekom informacijom koju pročitaju, čuju ili vide. Žele da se poistovete sa tim i iz tog razloga će je podeliti sa drugima. Na osnovu toga treba voditi računa šta objavljujemo i kako objavljujemo. Uticaj na društvo u celini od strane društvenih mreža zavisi od sadržaja koji plasiramo i od toga kako ih koristimo. „
Postoje primeri koji su iskoristili društvene mreže kako bi se pokrenule neke društvene promene. Obraćajući pažnju na takve primere, svi zajedno možemo uticati da se društvene mreže primenjuju u pozitivne svrhe.
Društvene promene su uvek moguće, i u suštini od nas samih zavise. Tu je vrlo važan princip „biti, pa imati“, jer kada se rukovodimo ovim principom, onda su odluke, posebno one životno važne, po pravilu drugačije, plodonosnije za nas same, ali i za našu zajednicu.
Autor teksta
Leave a Comment