Vrlo dobro nam je poznata priča o Crvenkapi koju smo čitali ili slušali u ranom detinjstvu. Priča govori o jednoj slatkoj devojčici koju je jednog dana mama poslala kod bake kroz šumu da joj odnese hranu. Na putu kroz šumu je devojčica srela vuka koji je uspeo da je skrene sa puta da bere cveće kako bi on prvi stigao do bake da je pojede. Kada je crvenkapa stigla, vuk ju je već čekao u krevetu prerušen u baku, a ona je primetila niz neobičnih stvari u vezi sa njegovim izgledom (izgled očiju, ušiju…) te je vuk i nju progutao. Utim je naišao i lovac koji je rasporio vukov stomak i spasio baku i devojčicu. Zatim su svi natrpali vukov stomak kamenjem i bacili ga u bunar.
Prvo pitanje koje se može postaviti jeste kakva je to majka koja malo dete šalje da sama ide kroz opasnu šumu do bolesne bake? I zašto baka živi tako daleko i sama ako je bolesna i bespomoćna? I šta je majka radila sama kod kuće kada nije pošla sa svojom devojčicom?
Vuk svakako stremi ka višim ciljevima jer mu više nisu dovoljni zečevi i lisice nego za cilj postavlja nevinu mladu devojčicu i baku. Baka živi sama, a pri tom ostavlja otključana vrata, možda u nadi da će joj se desiti nešto zanimljivo što joj se ne bi desilo da živi sa ćerkom. Lovac je očigledni spasilac kojem imponuje što je uspeo da spase dve žrtve.
A Crvenkapa? Zašto je uopšte skrenula sa puta koji joj je majka zacrtala i poverovala slatkorečivom vuku krenuvši za njim da bere cveće? Čak mu je i jasno predočila kuda ide i gde će moći da je ponovo sretne.
Izgleda da su svi akteri bajke čeznuli za nekim dešavanjem u svom životu po svaku cenu.
A u kakvu je odraslu osobu kasnije izrasla Crvenkapa? Možda će Crvenkapa biti osoba koja nije u stanju da poštuje autoritete niti je u stanju da se pridržava onoga što joj se nameće, te kroz život ide kao što je išla kroz šumu tražeći nešto ili nekog zanimljivog kao što je tada bio vuk, a u međuvremenu se dosađuje onim što joj se nudi i što nije ni blizu kao vuk. Da li to znači da će izlaziti sa mnogim muškarcima sa kojima će raskidati nakon dva- tri sastanka i odbacivati ih sa omalovažavanjem. Da li će joj život proći u „švrljanju po šumi“ u nadi da će sresti „svog vuka“?
I zato treba paziti kakve i koje bajke pričamo deci koja nas slušaju, jer i pored naše dobronamernosti i topline, završeci u stvarnom životu mogu biti strašni. Usvojena bajka iz ranog detinjstva definitivno utiče na naš kasniji životni scenario tj. na ono šta ćemo odlučiti i kako ćemo živeti, jer scenario je naš životni plan formiran u detinjstvu pod uticajem autoriteta koji nastavlja da postoji i da se razvija.
Ivana Jovčić
Leave a Comment