Srpsko-italijanska Brusketa

Skoro sam učestvovala na još jednom malom lokalnom takmičenju kod prijatelja u Vinariji Baltasar na Novom Beogradu.

Tema meni vrlo bliska: srpsko-italijanska bruschetta.

Čovek se super setio da napravi ajvar brusketi kompetishn!

Lako je mene navući na taj koncept kad sam sama po sebi jedna srpska italijanka!

Ideja pun pogodak, plus savršeno se uklapa u njegov koncept da jednom mesečno pravi originalan afterwork party tako što organizuje mini takmičenje stalnih mušterija u nekoj disciplini uz degustaciju vina. Sjajno!

Žiri vrlo profi takodje srpki italijani – poznati ugostitelji.

Elem, pobedila moja brusketa ni kriva ni dužna, kojoj je moj muž dao final touch – kaže žiri naša brusketa ih odvela u Italiju pa nazad u Srbiju. Super!

Ja kao I uvek hiper kritična, mislim da je mogla biti bolja…da sam joj dodala još par pečenih pinjola I malo meda…falilo mi malo hrskavosti I slatkastog ukusa..

Najbolji deo – nagrada – flaša Baltasar Garnacha za pobednika! Jupi!

Veče će ostati definitivno zabeleženo kao zaista posebno jer nakon proglašenja pobednika u potpuno misterioznim I intrigantnim okolnostima na jednom spontanom blind taskingu na terasi smo se upoznali sa Srpskim “Coin Perdu” – najboljim srpskim Merlot-om I njegovim nadahnutim roditeljima.

Što bi reko moj drug Djole vlasnik vinarije – Babaroga vino! I više od toga! Vino je Negotinski čarobnjak…ali sve drugo o njemu će zauvek ostati tajna…

Priprema

Italijanski beli hleb iz pekare Šarlo je bila baza.

Premazala sam ga belim lukom kako su me naučili u Toscani…tek da ostavi malo ukus, zatim poprskala malo nefiltriranim devičanskim maslinovim uljem Pietra Colombiana iz Luke. Nema da se kupi kod nas ali recimo da je prilično slično ulju Verdenso iz Umbrie.Svaku krišku sam zatim premazala jednom kašičicom domaćeg ajvara od cepkane paprike tolko dobrog da možeš samog da ga jedeš bez hleba. Odozgo stavila malo iseckanog suvog paradajza I seckanog vlašca, preko malo listića grana padano I malo mlevenog bibera tek da zamiriše. Kao što rekoh…da sam samo još pomešala suvi paradajz sa malo meda I posula prepečenim pinjolima, bilo bi to neprejebiva brusketa

Inace brusketa je poznato italijansko predjelo na bazi prepečenog hleba koje su bogami još Leonardo I Michelangelo jeli u Firenzi u 15 veku (doduše u svedenom izdanju)…Tradicionalna brusketa potiče iz Toskane I pravi se od seljačkog toskanskog neslanog hleba…malo se prepeče pa se natrlja belim lukom I pospe dobrim domaćim maslinovim uljem, zatim se dobro posoli.

To je osnova svake bruskete.

Naknadno je krenulo eksperimentisanje sa sastojcima I varijacije na temu…od najklasičnije, moje omiljene, sa seckanim paradajzom I bosiljkom do raznih varijanti sa pečurkama I peršunom, parmezanom I tartufima, 4 sira, zatim sa svinjskom ili pilećom džigericom i leblebijama, spanaćem, ricottom I fontina sirom…mmmmmmmm!

Tako jednostavno, a tako ukusno….Fantazija!

Uvek šareno, lepo, lako za pripremu I dobrodošlo meze za last minute najavljenje goste uz neko lepo vince…najčešće belo (osim kad su teški sirevi ili džigerice u pitanju)

U suštini većina mediteranaca ima neku svoju verziju bruskete…Španci imaju tapase, Krićani dakose sa svežim paradajzom I fetom a Srbi? Imaju Ajvar!

Kada bi Italijani samo znali za Ajvar, ponovo bi ga izmislili ali ne bi bio bolji od onoga što ima Leskovac jer nemaju takve papri’ke!

Zato je najbolja brusketa – lokalna brusketa! Izmišljajte sami svoje bruskete na srpski nacin!

Urnebes brusketa, mast I aleva paprika sa malo mlevenih lešnika odozgo, tarator brusketa sa mirodjijom, pihtija brusketa, prebranac brusketa…mmm odlicna ideja… Živela srpska brusketa I lokalna kuhinja!

Arrivederci!

Nataša Kažić

26.oktobra 2012 je održano takmičenje u spermanju Brusketa u organizaciji Baltasar vina