Osoba bez cilja je kao brod bez kormilara. Svaki od tih brodova plovi, a nigde ne stigne. Svaki od tih brodova će se nasukati na obale očaja, poraza i beznađa.
Velika većina ljudi nema cilj i to je jedan od razloga zašto tako malo ljudi postane, zaista, uspešno. Ako ne panirate uspeh, vi indirektno planirate da ne uspete. Bez plana i clja teško da možete da realizujete svoje potencijale. Svrha vašeg života je da iz vas izvuče sto više, koliko je to u ljudskim okvirima moguće, kako biste dali svoj doprinos čovečanstvu. Ciljevi vam omogućavaju da uradite više za sebe, ali i za druge.
U prihvatilistima i penzionerskim domovima dešava se zanimljiv fenomen. Stopa smrtnosti drastično opada neposredno pred praznike i značajne dane. Mnogi ljudi postavljaju sebi cilj da dožive još jedan Božic, još jedan Uskrs itd. Odmah posle tog dana, kada je cilj ostvaren, želja za životom slabi, a stopa smrtnosti naglo raste. Da, život je vredan i traje onoliko dugo dok u njemu postoji cilj za koji se živi.
Ciljevi su značajni pre svega zato što nam omogućavaju da kreiramo svoju budućnost tj. omogućavaju nam da direktno kreiramo svoju sudbinu. Svi mi, bili toga svesni ili ne imamo ciljeve i ti ciljevi utiču na naš život. Nesvesni ciljevi su uglavnom oni koji se odnose na to da se preživi mesec i plate svi računi. Naravno, nemam ništa protiv takvih ciljeva, ali oni ne donose nikakav napredak, a da ne govorim o tome koliko su inspirativni kada ujutru treba ustati iz kreveta. Dobro i jasno formulisani ciljevi imaju snažnu moć da nas pokrenu, podstaknu na napredak i odvedu u željenom pravcu. Kada su pravilno formulisani, mogu, doslovce da nam transformišu život.
Priča koja najbolje oslikava važnost imanja pravih ciljeva je istraživanje koje je sprovedeno 1953 godine na Univerzitetu Jejl . Urađen je intervju sa studentima završne godine prestižnog univerziteta, kada su ih između ostalog pitali i da li imaju jasne, precizno postavljene i zapisane ciljeve .Tri posto studenata se izjasnilo da ima zapisane ciljeve kao i jasan plan njihovog ostvarivanja. Dvadeset godina kasnije, 1973 godine, ponovo su stupili u kontakt sa istim ljudima da bi videli kako su se snašli i kako izgledaju njihovi životi. Ispostavilo se da je tih tri posto, koji su pre dvadeset godina zapisali svoje ciljeve, bili srećniji i zadovoljniji .Takodje su delovali kao da sa više entuzijazma i radosti pristupaju životu nego njihove kolege koji to nisu učinili. Ono što je bilo moguće i egzaktno izmeriti je njihovo stanje na bankovnim računima. Izračunali su da je ovih tri posto, bilo finanasijki uspešnije, nego svih devedeset sedam posto drugih zajedno.
Dragana Bacanek , savetnik za lični razvoj (life coach)
Leave a Comment