Originalne italijanske Lazanje

Definitivno jedno od najpopularnijih italijanskih jela u Srbiji. Verovatno zato što spada u jaku hranu, peče se u tepsiji I od jednog parčeta možeš pošteno da se najedeš.

Za razliku od mnogih drugih recepata italijanske kuhinje lazanja je vrlo kalorična i ne spada u zdravu hranu ali je zato veoma ukusna. Tako to biva obično…

Italijani smatraju da je današnja verzija ovog jela potekla iz Bolonje ali istina je da su ga oni samo usavršili I popularizovali a da je ustvari preteča “lasagne” jedno drevno jelo koje potice jos iz stare Grčke I dobilo je ime po glinenenoj tepsiji “lasanon”u kojoj se peklo. Mašala!

Ko bi ga znao…u svakom slučaju ono što je sigurno je da je stari Grci nisu pravili (lazanju) sa bešamelom i ragu sosom 🙂 a I testo je verovatno izgledalo drugačije…više je ličilo na neke tanke mlince, a meso je bilo sitno seckano, a ne mleveno. A paradajz? Ni pod razno! Barem dok ga Kolumbovi mornari nisu doneli u Đenovu I Veneciju iz Amerike…pa je tek onda stigao do Bolonje. 🙂

Antička lazanja je po svemu sudeći ličila na našeg voljenog balkanskog kralja svih pita zvanog BUREK! Ništa nije slučajno!

U svakom slučaju zli Rimljani su iskopirali I ovo kao I mnogo štošta od jadnih Grka, maznuli foru I komercijalizovali globalno. Tačnije izgleda da je najzaslužniji za popularizaciju lazanje car Trajan koji se izgleda razvaljivao od antičke lazanje I tako je popularizovao najpre u Rimu zatim po provincijama.

Danas je lazanja jedno od najpopularnijih jela na svetu I ponos italijanske regionalne kuhinje sa sve copy rightom! Lazanja sa mesom je najpoznatija ali svaka regija u Italiji može da se pohvali nekom svojom verzijom lazanje.

Moja omiljena verzija je iz Ligurije I pravi se sa pesto sosom. Tema za sledeći recept 🙂

Kao I mnoga Italijanska jela I ovo se pravi od ostataka. Lazanja se po italijanskoj tradiciji pravila kako bi se iskoristili ostaci pečenja, gulaša, divljači. Kore od testa na bazi jaja su se razvijala ručno I slagale preko mesa, pa sve zajedno u rernu sa nadevom od mlacenice I parmezana…da se ne baci…

Danas se hvala Bogu, lazanje prave namenski I vrlo su jednostavne čak I za neiskusne domaćice.

Na našem tržištu imamo izobilje suvih kora za lazanje, Barilla, De Cecco, Buitoni, svašta nešto…ali ako mene pitate najbolje su sveže kore za lazanje Durum domaće proizvodnje. Uz to su I upola jeftinije!

Kada bi Italijani videli za koje pare se ovde prodaje pasta…umrli bi od sreće! Moji prijatelji Milanesi kada mi dodju u posetu, šlogiraju se kada vide da pasta Garofalo košta u Merkatoru 375 dinara!! Toliko tamo ne kosta ni premium pasta iz Napulja koja se proizvodi u ograničenim količinama! U Italiji se industrijska pasta smatra osnovnom namirnicom I teško ćete naći čak I kvalitetnu pastu u pakovanju od 500 g za više od 1 euro. Sramota!

U svakom slučaju, možda naši proizvodjači ne znaju da prave dobru industrijsku suvu testeninu ali zato znaju da naprave kore za lazanje! Treba to iskoristiti! Nisam probala sa domaćim korama iz starih pekara (Cvetni trg I ostalo) ili sa Kalenića al sta god je domaće ne mož’ da bude loše.

Kora za lazanju treba da bude od svežeg testa na bazi jaja kako bi se brzo skuvala u rerni, ostala kompaktna I mekana I upila sos. Iz tog razloga je valja potrošiti brzo da se ne pokvari.

Sastojci:

500g kora za lazanje Durum

Ragu sos

• 250 g mlevene junetine – od buta
• 250 g mlevene svinjetine od buta
• 500g sosa od paradajza (najbolji je domaći ako imate ako ne, Tomatino je pristojna zamena)
• 1 glavica crnog luka
• 1 čen belog luka
• 1/2 solje sitno seckanog korena celera
• 1/2 solje sitno seckane šargarepe
• 1 veci lovorov list

Bešamel sos

• 1 kašika putera
• 1 litar masnijeg svežeg mleka
• 2 supene kašike brašna
• morsko orašće
• šolja sveže rendanog parmezana ili ako mene pitate grana padano! (izbegavajte zapakovane rendane parmezane…to je sve samo ne parmezan)

Prvi I glavni sastojak za uspešnu lazanju je pre svega dobra pravougaona tepsija! Kao I za mnoga druga jela u furuni neprikosnovena je glinena tepsija. Neko od vas je možda imao sreću da je nasledi od bake, pa bi valjalo da je čuva ko oči u glavi jer se takve više ne prave.

Ko nema takav miraz mogao bi da se snadje sa vatrostalnim pravougaonim tepsijama od pyrexa ili keramickim fensi varijantama.

Ragu sos:

Sitno iseckan crni I beli luk, šargarepu I celer propržiti na maslinovom ulju.Dodati mleveno meso I propržiti, posoliti I pobiberiti. Zatim dodati sos od paradajza I lovorov list. Poklopiti da se krčka pola sata.

Bešamel sos:

Istopiti puter u teflon loncu, skloniti sa vatre I dodati brašno. Vratiti na vatru I mešati intenzivno dok se testo ne skuva I postane glatka masa. Skloniti opet sa vatre I polako dodavati hladno mleko uz neprekidno mešanje da se ne naprave grudve. Dodavati po malo mleka svaki put kada masa postane ponovo glatka sve dok se ne potrosi mleko.Vratiti na vatru I mešati lagano dok sos ne dostigne gustinu jogurta. Posoliti, pobiberiti, dodati rendano morsko orašče.

Nauljiti tepsiju I poslagati prvi red kora za lazanje.

Posuti red mesa preko kora, kašiku rendanog parmezana I kutlaču bešamela. I sve iz početka dok se ne potroši fil.

Iz mog iskustva najbolj efekat se postiže kada poslednji sloj čine samo kore koje ćete preliti bešamelom I parmezanom. Preliv ćete zatim malo prošarati sosem od čistog paradajza.

Peći u rerni 20 minuta na 180 stepeni.

Buon appetito!

Nataša Kažić