Verovatno su mnogi od vas pomislili da je Karađorđeva šnicla neko jelo koje je nastalo još za vreme Karađorđa, ali to nije slučaj. Ovo legendarno jelo je nastalo za vreme Josip Broz Tita i to od nikog drugog do samog Titovog ličnog kuvara koji je ujedno bio i dvostruki svetski šampion u kulinarstvu i šef kuhinja prestižnih svetskih hotela. Reč je o gospodinu Milovanu Mići Stojanović.
Dragi moji, moja malenkost ispred sajta Merak online je imala priliku da uradi ekskluzivni intervju sa gospodinom Mićom. Intervju smo održali u ‚‚Mićinoj domaćoj kujni“ u Zemunu, restoranu koji je nastavio da vodi njegov sin Milan, gde nam je gospodin Mića spremio neke od njegovih izuma (sva jela i receptura su zaštićeni). Moram da se pohvalim dok smo radili ovaj intervju čika Mića nam je spremio Njeguški stek i Karađorđevu, oba jela koja su mu u svetu kulinarstva i gastronomstva donela popriličnu slavu.
Pripremajući se za ovaj intervju došao sam do podatka da je u čast jednog kuvara intonirana himna. Pa smo to pravo sa nogu i pitali čika Miću da li je to istina, da su u njegovu čast intonirali himnu?
-Tačno je da samo što je himna intonirana dva puta na svetskom prvenstvu u kulinarstvu 1980-te i 1986-te za pobednika – uz osmeh odgovara Mića.
Vi ste osvajali brojne zlatne medalje, koji je Vaš recept za uspeh?
-Da ti kažem sinko, medalje sam osvajao našim specijalitetima. Kad sam pogledao u inostranim menijima da strana jela nose imena velikih ljudi, pomislio sam što i naša jela da ne nose naših velikana. Karađorđeva šnicla i Njeguški stek su samo neki od primera.
Ne možemo da izdržimo, a da vas ne pitamo kako je nastala sad već čuvena Karađorđeva šnicla?
-Pa Karađorđeva šnicla je nastala kao incident – osmehnuo se on. Kada sam držao nastavu restoranu Golf, ne sećam se tačno da li je bila 1956-ta ili 1957-ma, jedna gospođa je naručila Kijevski kotlet, u tom momentu pomislih gde me nađe, Kijevski kotlet se pravi od piletine i butera, a ja nisam imao ni jedno ni drugo. Upitam ja ovog konobara , ko bre to traži to jelo. On mi kaže voditeljka sa Radio Beograda koja sa ruskog čita o vodostaju. Mislim se ja, ma napraviću sad ja njoj jelo da će se pušiti, pa će i zaboraviti taj njen Kijevski kotlet. Da ne bih obrukao restoran uzeo sam šniclu i kajmak i napravio jelo. Njoj se jelo toliko dopalo da je zatražila recept odmah. Sutradan sam saznao ko je ta žena bila. Ona je bila Tamara Broz, supruga Žarka Broza Titovog sina.
Kako ste došli baš do imena Karađorđeva šnicla?
-Nešto kasnije u Domu Omladine u restoranu Sunce održavala se izložba ugostiteljstva na kojoj sam učestvovao. Kad videh u leksikonu ugostiteljstva da naših jela ima samo pet. Setio sam se neočekivanog uspeha lažnog Kijevskog kotleta i odlučio da mu dam ime po našoj čuvenoj dinastiji Karađorđević( koja je u svetu bila poznata) i njenom osnivaču dinastije , jer mi je želja bila da to jelo uđe u leksikone kao svetski poznato.
Kako je bilo kuvati za Tita i šta je voleo da jede?
-Tito je bio pravi gurman I bilo je uživanje kuvati za njega I Jovanku (punih 22 godine). Tito je jeo za dvojcu, a pio za trojicu, ali se nikad nije napijao. Jeo je sve. Volelo je I prasetinu I to posebno prase od 25-30 kg kako mi to narodski zovemo nezimče, pečeno na vinovoj lozi. Voleo je testo, mlince, lazanje, a rado je jeo gibanicu iako nije bio neki gibaničar. Voleo je ribu ali onu sa malo kostiju, jer nije imao puno vremena za jelo. Posebno je voleo da sa Jovankom nazdravi sa rakicom.
Kojim ste kuhinjama bili šef , a da ste recimo najponosniji?
-Ako je za alpiniste vrh Himalaja nešto najviše što mogu da dosegnu, to je I za gastronomiju ‚‚Valdorf Astoria”. Imao sam čast da budem kuvar u tom cenjenom hotelu . Bilo je to od 1960. do 1963. kada sam radio za ambasadora SFRJ u UN.
Kako ste došli na ideju o Njeguškom steku?
– Takvo jelo mi je palo na pamet dok sam sekao njegušku pršutu, na čijim je kostima ostalo nešto mesa koje sam, kao dobar ekonom, hteo da iskoristim. Počeo sam da razmišljam kako da ukomponujem te restlove i dosetio se da bi mogao da ih sameljem, dodam crnogorskog sira, majčine dušice i kadulje i da napunim komad mesa. Svaki stek može da se peče na žaru, s malo masnoće, a po mom receptu se uoči služenja na njega stavlja kuglica kajmaka ili po crnogorski, skoruba – otkriva čika Mića, objašnjavajući da je ostavio u nazivu specijaliteta stranu reč “stek”, jer smatra da kulinarske leksikone ne treba menjati. Uostalom, kako kaže, na engleskom bolje zvuči, nego u našem prevodu “komad mesa.”
Za koje poznate ličnosti ste kuvali?
-Od poznatih ličnosti teško ih se setiti svih. Kuvao sam u rezidencijama I palatama za Tita, kraljicu Elizabetu, za američke predsednike od Kenedija do Kartera, princa Fejsala, glumca Ričarda Bartona, Džeki Kenedi, Jurija Gagarina. Od Ričarda Niksona sam čak dobio I nagradu- osmehuje se on.
Profesor Mića Stojanović, Titov kuvar, dugogodišnji šef kuhinje Interkontinentala, koji je iškolovao hiljade kuvara u Beogradu ostavio je iza sebe preko 200 zaštićenih jela među kojima su najpoznatiji Karađorđeva šnicla i Njeguški stek sa kojima je bio prvak na svetskim prvenstvima u kulinarstvu u Londonu 1980 i Luksemburgu 1986 godine. Nama ostaje samo da se ponosimo što su ta jela delo našeg sugrađanina kojim će se ponositi I mnoge druge generacije koje dolaze.
Intervjuisao
Marko Burazor
Merak online – founder & editor
Leave a Comment