Zdravko Čolić, jedan je Čola!

Moj muzički ukus je stvarno veoma šarenolik od filmske muzike, domaće zabavne, stranog popa, hard roka pa do instrumentala itd. Možda jedini domaći izvođač na ovim našim balkanskim prostorima koji izaziva u najmanju ruku poštovanje čak i među onima koji ga ne slušaju je Zdravko Čolić.

Moj definitivno najomiljeniji pevač je baš Čola. Ta naklonost prema njegovoj muzici u mom slučaju datira od prve kasete koju sam dobio ikada, a to je bio album Zdravko Colic (gde je najveći hit bila pesma Oj devojko selen velen) i mislim da je to godina bila 1987.

Kad se ljudi pitaju kako izgleda prava pravcijata muzička zvezda dovoljno je reći samo Čola. On predstavlja čoveka  koji nije svađalačke prirode, u svakoj osobi vidi samo njegove pozitivne strane, ljude prihvata onakvima kakvi jesu, nije incidentna ličnost, politički se nikad nije ukaljao (što mnogi muzičari jesu)…

Ono što je osnovni preduslov da bi se ipak bila zvezda, a da se karijera ne bazira na incidentima (što radi recimo Jelena Karleuša, nigde nijednog hita, a njenog imena pune novine) su ipak pesme i talenat koji Čola sa svojim petooktavnim glasom veoma dugo nosi, tačnije već četiri decenije.

Malo biografije

Zdravko Čolić je rodjen 30. maja 1951. godine u Sarajevu, I muzika mu nije bila prvi izbor u detinjstvu, već je to bio sport. Kao svi veliki ljudi on je čovek bio talentovan za sve. Voleo je glumu, pa je primljen u Pionirsko pozorište gde je učestvovao u predstavama „Dečaci Pavlove ulice“ i „Kekec i Mojca“. Muzika mu je bila hobi, učio je gitaru i išao u muzičku školu. Sa drugom Bracom Isovićem svirao je za društvo u parku, a u lokalnim okvirima su bili poznati kao duet Čola i Isa sa Grbavice.

Zdravko je učestvovao na par festivala gde se uočava njegov raskošni talenat. Posle festivala priključio se grupi „Mladi i lijepi“, a potom 1969. godine prelazi u „Ambasadore“. Sastav su u to vreme činili vojni muzičari, a jedini civil bio je gitarista Slobodan Vujović. Grupa vremenom dobija sve više ponuda za svirke, mada  vojni muzičari zbog svojih obaveza nisu mogli da isprate, pa 1970. Godine Čolic i Vujović formiraju nove „Ambasadore“. Tog leta sa „Indexima“ sviraju mesec dana u Dubrovniku. Sledeći korak je učešće na festivalu „Vaš šlager sezone“ gde sa pesmom Zdenka Runjica „Plačem za tvojim usnama“ kojom osvajaju sedmo mesto a pesma sa festivala postaje veoma slušana.. Nekoliko puta je Zdravko nastupio sa Indeksima  i nastupao  na njihovim turnejama. Ali kako se pesma sa „Šlagera sezone“ u izdanju „Beograd diska“ prodala u iznenađujuće velikom tiražu, uspesi „Ambasadora“ skrenuli su pažnju Kornelija Kovača na Zdravka Čolića i on ga  poziva da postane pevač „Korni grupe“ umesto Dade Topića. Zdravko je u to vreme bio na prvoj godini studija Ekonomskog fakulteta (najbolji fakultet hehe ali onaj u BeograduJ- mada je čola diplomirao na Beogagradskom fakultetu) u Sarajevu, dao je pet ispita, ostale su mu samo dve matematike, ali on ipak 10. Septembra 1971. godine dolazi u Beograd. Sa „Korni grupom“ ostaje šest meseci i za to vreme su snimili tri pesme („Gospa Mica gazdarica“, „Kukavica“ i „Pogledaj u nebo“). Vraća se u Sarajevo, nastavlja studije, a 15. aprila 1972. godine na festivalu „Vaš šlager sezone“ izvodi pesmu Kemala Montena „Sinoć nisi bila tu“ koju je trebalo da otpeva Josipa Lisac, ali je odustala (zahvaljujemo joj se što je odustala).

Naredni korak u Zdravkovoj karijeri  je pesma „Gori vatra“ koju je Kemal Monteno napisao za njega za takmičenje na Pesmi Evrovizije (gde nije slavano prošao ali je talenat uočen od strane svih).

Sledeće dve godine Čolić se najčesće pojavljuje na festivalima. Učestvuje sa pesmama „Bling blinge bling“, „Ona spava“, (pobeda na Hit paradi), „Zvao sam je Emili“, „April u Beogradu“ (autor Kornelije Kovač, pobeda na Beogradskom proleću), „Ljubav je samo riječ“, Vojkana Borisavljevića, „Zelena si rijeka bila (autor Kemal Monteno, Pobeda na Šlageru sezone). U isto vreme potpisuje ugovor sa nemačkom korporacijom WEA i za njihovo trzište snima dva singla, ali se tu završava njegova karijera u inostranstvu jer Zdravko nije zeleo da živi u Nemačkoj, dok je u zemlji bilo mnogo koncerata. Na tim pločama potpisan je kao Dravco, jer je namačkim urednicima njegovo ime bilo komplikovano za izgovor(ali jednostavno se završilo po karijeru u Nemačkoj).

Albumi

Posle niza singlova koji su se nizali, među kojima su već gore navedene najpoznatije pesme, Čola izdaje svoj prvi studijski album „Ti i ja“ 1975. godine. Producent ploče je bio Kornelije Kovač i tu praksu Čolić neće menjati ni na sledećim albumima.

1976. godine  Čola nastavlja da ide po festivalima i tako je na Zagrebačkom festivalu, sa pesmom „Ti si bila, uvijek bila“ osvojio je četvrto mesto. Čolić je bio najveća zvezda festivala. Krajem te godine krenuo je sa „Indexima“ na prvu Jugoslovensku turneju. Čola se posljednji put na nekom festivalu pojavio u Zagrebu 1977. godine sa pesmom „Živiš u oblacima“. Na Jugoslovenskom festivalu revolucionarne i rodoljubive pesme u Zagrebu 1977. godine Čolić je nastupio sa budućim najprodavanijim singlom „Druže Tito mi ti se kunemo“ koja je prodana u više od 300.000 primjeraka.

Sledeći album je bio „Ako priđeš bliže“ iz 1977.  Za prve dve sedmice prodano je 50 hiljada primeraka, aomiljene pesme kod fanova su bili „Pjevam danju, pjevam noću“ po pesmi Branka Radičevića, „Glavo luda“, „Zagrli me“, „Juče još“, „Jedna zima s Kristinom“ i „Produži dalje“( inače po meni ovaj album je i najbolji od svih koje je snimio)..

1.aprila 1978. godine Čola kreće na jugoslovensku turneju „Putujući zemljotres“, a pratila ga je plesna grupa “Lokice”.

Već tada je ploča otišla u 150.000 primeraka, da bi na kraju prebacila na famoznih 700.000 primeraka.

Iako je na početku turneje 4. i 8. aprila održao dva koncerta u beogradskoj hali „Pionir“, turneja se okončala koncertom na Marakani održanom 5. septembra 1978. godine koji je okupio oko 70.000 ljudi. U pratećoj Čolićevoj grupi klavijature je svirao Chris Nicols, a bas Dado Topić, nekadašnji članovi tada već raspuštenog sastava „Time“. Topić je nastupio kao predizvođač, otpevavši nekoliko svojih hitova. Kao gosti koncerta pojavili su se Kemal Monteno, Arsen Dedić, Kornelije Kovač, Josip Boček, trio Strune i pevački kvintet RTB-a. Sav prihod od nastupa Zdravko je ustupio Savezu sliepih.
Na stadionu su snimljeni i prvi kadrovi dokumentarnog filma o Zdravku „Pjevam danju, pjevam noću“. Scenario je pisao novinar Dušan Savković, a režirao je reditelj Jovan Ristić. Film je kasnije pretočen u seriju od četiri epizode i nekoliko meseci kasnije, poslije kino-premijere, prikazan na tadašnjoj jugoslavenskoj televiziji.

14. novembra 1978. godine otišao na odsluženje vojnog roka(i pored otpevane pesme  Druže Tito mi ti se kunemo, nije ništa moglo da se izdejstvuje ccc ) u Valjevo. Kasnije je prekomandovan u Beograd, pa u Požarevac, a vojsku je završio 14. septembra 1979.

1980- te godine Čola je objavio album „Zbog tebe“ sa pesmama „Pisaću joj pisma duga“, „Pusti, pusti modu“ i „Pjesmo moja“. Producent I ovog albuma je bio Kornelije Kovač, a autori su još bili Goran Bregović, Kemal Monteno, Arsen Dedić i Spomenka Kovač. Ploča je bila prodata u preko 400.000 primeraka.

Novi album „Malo pojačaj radio“ sniman je oktobra 1981. godine u Londonu. Muzički deo posla odradili su Kornelije Kovač i Goran Bregović, a matrice su snimili engleski studijski muzičari. U pesmi „Što si prepotentna“, Zdravko se prvi put ogledao kao autor muzike, dok su deo ostalog materijala napisali Đorđe Balašević, Duško Trifunović, Đorđe Novković i Marina Tucaković. Album je prodan u više od 300.000 primjeraka.

Tokom 1982. Čolić je na turneji održao pedeset pet koncerata, a pratili su ga članovi grupe „Generacija 5„.

Naredni album je takođe sniman u Londonu, album „Šta mi radiš“, i to pod potpunom kontrolom koga drugog nego Kornelija Kovača. Uz Kovača autori pesama su bili Momčilo Bajagić Bajaga, Kikamac (Zana), Arsen Dedić i drugi. Album je objavljen 1983. godine, donevši opet nekoliko hitova, kao „Cheri, cheri“, „Šta mi radiš“ i legendarnu baladu „Stanica Podlugovi“. Čolić je na turneju je još jednom krenuo sa članovima grupe „Generacija 5″, a pojačanje je bio i Laza Ristovski.

Sledeću ploču „Ti si mi u krvi“ (1985.g) je prva koju snima u Beogradu, u studiju „Akvarijus“. To je album koji sadrži moju omiljenu pesmu ever ? „Ti možeš sve al jedno ne“ olee:)

Posle skoro tri godine pauze i petnaestogodišnje vernosti zagrebačkom Jugotonu, Čolić je u decembru 1987. za sarajevski Diskoton sa Kornelijem Kovačom, kao producentom i aranžerom, snimio i objavio album jednostavno nazvan „Zdravko Čolić“ (kao što sam pre naveo to je prva kaseta koju je vaš autor dobio ikada J)

1990. sa Goranom Bregovićem uradio je album „Da ti kažem šta mi je“ koji je objavila privatna beogradska izdavačka kuća „Komuna“. Materijal je promovisan na Festivalu „MESAM“ 1990. godine. Na njemu se našla obrada narodne pesme „Čaje šukarije“ u kojoj se pojavljuje  devojčica Ivana (koja je sad glumica u Australiji), inače glumica u filmu „Kuduz“. Pesma se izdvaja kao najveći hit s albuma, a tu su i numere „Čija je ono zvijezda„, „E draga, draga“ i naslovna „Da ti kažem šta mi je“ autora Dina Merlina.

1994. Komuna i PGP RTS objavili su dvostruki album „Posljednji i prvi“ koji je ujedno bio i izbor njegovih najvećih hitova. Tokom 1990-ih godina, album se smatra jednim od najprodavanijih albuma u tadašnjoj SRJ (svaki Čolin Album je nekako najprodavaniji).

2000. godine u izdanju BK Sounda izdaje svoj deseti album “Okano”.Album pored naslovne numere doneo i hitove „Krasiva“, „Hotel Balkan“ i baladu „U boji vina“. Tiraž je bio preko pola miliona prodatih CD-ova i kaseta (mada moja malenkost ima i jedno i drugo :), a usledila je i velika turneja po većim gradovima bivše Jugoslavije. Turneja je završena koncertom na Marakani, 30. juna 2001. godine, na kojoj se ovaj put okupilo oko 80.000 ljudi (bio sam na tom koncertu :)), a pred malim ekranima više od 4.000.000 ljudi je pratilo direktan prenos koncerta. Album „Okano“ proglašen je za album godine u gotovo svim zemljama bivše domovine, pesma „Okano“ za hit godine, a Zdravko Čolić za ličnost godine.

24. decembra 2003. godine Zdravko je predstavio album „Čarolija“, ponovo u izdanju RTV BK. Sa albuma su se izdvojile pesme „Ao nono bijela“, „Zločin i kazna“, „Moja draga“, „Na ovaj dan“, a sa jednim od najboljih spotova se izdvaja veliki hit „Mnogo hvala“. U maju 2004. godine je počela turneja većim gradovima bivše Jugoslavije i u nekim evropskim zemljama. Tokom 2005. godine održano je još 14 koncerata u Kanadi, Americi, Evropi, kao i na prostorima bivše SFRJ.

Za City Records u decembru 2006. godine na tržištu se pojavljuje novi 12. album pod nazivom “Zavičaj”. Početni tiraž od 300.000 primeraka rasprodat je u rekordnom roku – za manje od mesec dana a potom jos dodatnih 200 000 primeraka.

Poslednji Čolin album je objavljen prošle godine tačnije 2010, sa nazivom Kad pogledaš me preko ramena. Album je prodat u preko 950 000 primeraka računajući sve zemlje  bivše SFRJ. Na mene je najjači utisak ostavila pesma „Pamuk“.

Čoline izjave

„Za ovaj posao covjek mora imati želju i ambiciju, jer ako to nema, publika mu nece vjerovati. Ako ne voliš to što radiš i ako ne pjevaš iz srca, publika ce to osjetiti, a na taj nacin ne možeš opstati na sceni. Mislim da je prije svega važna karizma koju svaki covjek nosi u sebi. Posebno za pjevaca, karizma mora biti na prvom mjestu, onda bi na drugo mjesto stavio glas i pjesmu, a na trece marketing.“

„Strast je ono na čemu funcioniram cijelog života. Kad me uhvati taj moj eksplozivni temperament, sjednem u automobil s darom i ružama, prijeđem stotine kilometara u jednoj noći i pozvonim na vrata – neočekivan.“

„Nikad nisam zelio zivot slavnog pevaca.Taj zivot je dosao spontano. Jednostavno, tako se dogodilo. Posle se vise nije imalo kud.“

„Imao sam samo tri devojke u zivotu.To su Jasna iz „Lokica“, Elizabeta iz Rijeke i Aleksandra.“

„Za mene svako žensko biće i žensko ime ima specifičnu energiju i značenje.“

„Verujem u dobre ljude i vibracije, energiju koja izlazi iz aure, duše. Kod mene je to u početku bila samo želja da se ljudima dopadne ono što radim, i da sa koncerta odu zadovoljni. Kako je vreme odmicalo, tako sam u sebi prepoznavao više od toga, tu neku malu harizmu koja ti jeste ili nije data.“

„Prve velike batine koje sam dobio od svog oca bile su zbog fudbala. Naime, bio sam golman u skolskom klubu, i neki Fadil iz mog razreda ukrao je ujku celu platu, rekavsi da je nasao pare.Tako smo mi djeca isli sa njim po radnjama i kupovali, kupovali i sve potrosili.Kupili smo dresove za sve i fudbal.I mozes zamisliti kako je bilo kad se otkrili da je Fadil ukrao pare svom amidzi, koji je zivio kod njih.Poslije je trebalo vratiti tu robu, valjalo je povratiti taj novac.Roditelji se nisu puno uzbudjivali zbog toga, dok je moj otac, koji je bio policajac, kad je dosao kuci i saznao za to, misleci da sam ja nesto ukrao, odmah me je prebio.Majka je jedva uspela da me zastiti od oca.Tako da sam iz tog „fudbalskog doba“ izasao sa dobrim batinama.“

„Volim obicne, jednostavne, sarmantne zene koje te uvek osvoje necim nenametljivim, gotovo neprimetnim, a tako iskrenim i prirodnim.“

„Verujem u dobre ljude i vibracije, energiju koja izlazi iz aure, duše. Kod mene je to u početku bila samo želja da se ljudima dopadne ono što radim, i da sa koncerta odu zadovoljni. Kako je vreme odmicalo, tako sam u sebi prepoznavao više od toga, tu neku malu harizmu koja ti jeste ili nije data.“

„Nikada nisam sanjao da se bavim iskljucivo muzikom, mislio sam, bavicu se ekonomijom, a muziku uvek imati samo kao sastavni deo zivota…A onda se sve to pomerilo…“

„Mozes kao konj da radis, ali ako ti nije dato od Boga, neces mnogo uspeti.“

„Emotivac sam, pa me i dobar film može ganuti do suza. Osjetljiv sam poprilicno.“

„Prijatelji više znače i od rodbine i od žena. Prijateljstvo je važno čak i u muško-ženskom odnosu. Prava ljubav između muškarca i žene mora se zasnivati na povjerenju i odanosti – to je ono što ostane kad strast prođe.“

„Zahvalan sam Bogu za taj dar da mogu razveseliti i razgaliti ljude… A za taj dar uzvraćam time što sam život i tu nevjerojatnu energiju zaista više posvetio drugima, čak i nepoznatima nego sebi. Ako je to neka moja misija u životu, onda mogu reći da sam sretan čovjek.“

„Nisam baš mladolik nego nekako prirodno starim, možda je moj fizički izgled odraz moje unutarnje energije.“

„Ako sam ne ljubiš, ne možeš ljubav ni dobiti!“

„Svaki čovjek ima neostvarenu želju, pa i ja. Moja je da se neka moja pjesma nađe na nekoj svjetskoj top listi. Zaista bih volio da sam barem jednom bio na nekim Top 20.“

„Cak i na tako velikim koncertima pažljivo gledam lica u publici. Sve dokle mogu da vidim. Gledam njihove reakcije, pokušavam da uspostavim kontakt pogledom i komuniciram sitnim gestovima ili mimikom. Kada ugledam neko lepo, simpaticno lice namignem, nekome se nasmešim, a nekoj lepoj devojci, što da ne, cak dam do znanja da je u tom trenutku ta pesma posvecena baš njoj!“

„Volim povrce i morsku hranu, mada u Beogradu manje jedem ribu, ovde me ponese ta neka mesna varijanta.U osnovi sam kampanjski tip.Imam faze kad se zapustim, a imam i faze kada jednostavno dobro funkcionisem, kada vise brinem o sebi.To je nesto vezano za biologiju, genetiku, za astroloske znake…“

„Tradicionalista sam, smatram da covek treba da ima jedan brak, ali to ne znaci da ne mogu da budem izbacen iz ravnoteze.Strast je opasna po mene.Mada, fizicka prevara, ako se slucajno desi, nije pogibeljna, iako ne treba da se udje u brak s tom idejom.To je nesto sto pripada strasti i treba ispitati da li je bilo opravdano ili ne.Hocu da kazem da brak ne treba da bude tabu, porodica treba da postoji na cvrstim osnovama, a jedna od njih je i tolerancija.Samo velika ljubav prema nekome „sa strane“ moze da poremeti stvar, ali mislim da je kod ljudi u zrelim godinama to malo teze.“

„Mi živimo od malih, ali lijepih sitnica oko nas koje nas cine ljudima.“

„Uvek sam voleo zrelije zene. Da bi bila prava zena mora da odraste, da zraci nekom senzualnoscu, kao kada gledas stare filmove.Sve zene su tada bile zrele.Vrlo retko je slikana neka klinka jer su zrele zene bile pojam seksualnosti.Voleo sam to.“

„Devojke su mi same dolazile u hotelske sobe i ulazile u krevet.Nisam mogao da ih izbacim napolje.“

„Na mene nikada niko politicki nije mogao da utice. Politika je jedno ludilo. Mislim da treba biti mimo toga. Ljudi koji je vode neka poslije odgovoraju za svoja djela. Ja sam uvijek bio po strani. Na mene niko nikada nije pokušao da vrši politicki pritisak. Previše sam snažna licnost.“

Momenti koji se pamte

„Skoro smo kupovali nesto na Vidikovcu, bilo je neko rano jutro. Prolazim, pricamo, a jedna starija gospodja ce: „Džabe ste se maskirali, glas vas odaje“. Ja kazem: „Ma, gospodjo, nisam nista namerno, nego rano je jutro, jako sunce…“A ona ce: „Ma, dobro, ali glas vas odaje“.“

„Pamtim kako mi je,kad sam pravio diplomatsku zurku, pokojni Davorin Popovic, dok su ostali donosili viski, cvece, bombonjere i cokolade,

doneo veknu hlebu zamotanu u celofanu sa ruzom i rekao:“Evo ti, sada si svoj covek“.“

„Tata Vlado je bio oficir i obično bi mama Stana i on otišli u sarajevski Dom milicije, gde bi bio organizovan doček. Za to vreme brata i mene čuvala bi tetka. Ujutru bismo ispod jelke zatekli paketiće sa igračkama i slatkišima. Sećam se da su mi roditelji jedne nove godine uz paketić poklonili i autogram Đorđa Marjanovića, koji je pevao u Domu milicije. Na novogodišnjoj pozivnici je ćirilicom, krasnopisom napisao „Dragom Zdraku, za uspomenu, od Đorđa Marjanovića“. Kako sam se samo radovao.“

„Dužnost umetnika je da vidi publiku. U Vršcu sam video čoveka koji je bo stvarno miran, i nisam znao da li me sluša ili ne. Na kraju mi je nekako nestao iz vida i pomislio sam: Bože, nije valjda, otišao jer mu je bilo dosadno. Ali, kasnije sam video da je stajao proed nekih mladih osoba i bio sam jako srećan. Pomerio se, nije želeo, da sedi, i tome je obradovalo. Nije foliranje, zaista mi je svako u publici bitan.“

„Mama bi me svaki put lepo obukla kada bi me pustala napolje I to obicno u neke bele pantalonice I bele cipelice.Ali,posto sam se ja druzio sa starijima od sebe,jer male raje nije bilo,oni bi me uvek gurali I ja sam zavrsavao u zbunju pored Miljacke.Dolazio sam redovno prljav kuci I stara me je grdil,a ponekad sam dobijao batine jer joj je bilo dojadilo da me stalno presvlaci.Onda mi je moj pragmaticni otac rekao:”Kad te oni gurnu,uzmi kamen pa ih gadjaj”.Tako sam I uradio,a posto sam bio “brz kao strela”,pobegao bih I niko mi nije mogao nista.Od tada su me vise postovali.“

„Slavica Ecclestone i ja smo prijatelji, i to je ta relacija jaranskog tipa. Sjećam se da sam bio u Londonu i da nas je zvala na sarmu. Kaže, ajde dođite sarma je gotova kuhala sam je cijelog dana . I sada ljudi pomisle nemoguće da takva milijarderka kuha sarmu. Mi uđemo kod nje, a cijela kuća na sarmu mirise.“

„Secam se da sam jedne noci usao u kafanu gde je sedela neka delegacija iz Francuske.Muzicari su se iz petnih zila trudili da izvedu neke sansone.Pozvao sam ih za sto i reko im da sviraju ono sto najbolje umeju.Kad su poceli da pevaju Cetiri konja debela, Francuzi su pomislili da je dosla druga muzika.“

„Nekada sam se u Budvi vidjao sa jednom devojkom.Ona je,valjda,trebalo da se uda za nekog doktora. Medjutim, zaljubila se u mene I kad god sam odlazio na neke svirke u Budvu,mi smo se vidjali. Jedne noci smo malo “zaglavili” I stigli do njene kuce pred jutro,vec je svanulo. Medjutim, njena majka I stric sun as cekali.Nasao sam se u nebranom grozdju jer je ulica bila uska I slepa,pa svojim “folksvagenom” nisam mogao ni da produzim,ni da se okrenem. Njena mama je osula (verbalnu) paljbu po meni, a stric je preteci govorio:”Znam ja sve”!Znam ja sve!”Ali mi smo samo sedeli na terasi “Internacionala”,odgovorio sam,ali stric je slano ponavljao, dubokim glasom:”Znam ja sve!” Samo sam gledao kada ce stric,koji je bio onako krupan,silovit Crnogorac,da skoci na mene I sa zemljom me sastavi.A sta mi je sve mama govorila,to nije za pricu.Na sve to,ja nisam imao drugi nacin da reagujem,osim da vicem:”Gospodjo,pa nemojte tako.Ja sam dobar I posten mladic!”Da stvar bude gora,jedan moj drug je u blizini sedeo sa svojom zenom na terasi I gledao “citav ovaj film”.Sutradan je ispricao moju dogodovstinu svima koji me znaju,”Indeksima”-koji su takodje tamo svirali, I jos nekim kolegama. Svi su posle zbijali sale na moj racun.“

„U Negotinu, jedna zanimljiva devojka bila je na mom koncertu,saznao sam gde zivi, pa sam otisao ispod njenog prozora i pevao, uz gitaru, neki makedonski narodnjak. Malo drustvo iz kafane preselilo se ispod njene kuce. Ceo negotin je znao, svi su saznali, pa me je bilo sramota da se pojavim na ulici.“

Još malo pa KRAJ

O  Čoli se stvarno može pisati i pisati i nikako završiti, jer o njemu materijala ima na pretek…čovek jednostavno zna i sija kao prava zvezda. Moguće da sam nešto preskočio vezano za njegov život i  stvaralaštvo, ali kad neko toliko ima ispunjen život teško je sve i pohvatati. Jerdnostavno sam osećao potrebu da napišem članak o  ipak meni najomiljenijem pevaču ikada…nijedan koncert u zadnjih 12 godina u Beogradu nisam omašio…to se zove fan he he !!

Na kraju šta reći nego..Jedan je Čola!!