Prvi u nizu članaka o osobama koje poseduju vanserijski talenat. U ovom članku vam predstavljamo našeg mladog kompozitora i specijalistu za komponovanje filmske muzike Nikolu Jeremića.
Rođen 22.marta 1990. godine u Šapcu.Kao mlad srednjoškolac počeo je da se bavi muzikom jer, kako sam tvrdi, nije baš bio preterano zainteresovan za Gimnaziju. Nikola je samouki muzičar i kompozitor. Njegovi glavni instrumenti su gitara i klavijature. Prvo je počeo da svira gitaru i osnovao bend Sinisteria sa kojim je imao par svirki,ali zbog velikih razlika i nesuglasica u bendu, napustio je bend i počeo da se bavi solo karijerom. Ubrzo posle toga, osnovao je OARA projekat ambijentalne i filmske muzike, na kojem i dan danas radi isključivo sam. Sve kompozicije radi isključivo u „sobnoj atmosferi“ u svom malom privatnom studiju. E sada, verovatno se pitate kako je OARA projekat dobio ime? Naravno jedna devojka je kriva za sve hehe. To je bila devojka iz Bosne čije su fotografije potpuno očarale Nikolu, pa je on skupio hrabrosti da je pita da li bi ona želela da mu bude muza i da ovaj projekat nosi njeno ime. Pseudonim devojke je Oara i nećemo vam otkriti njeno pravo ime,tako da u njenu čast ovaj projekat nosi ovaj naziv.
Nikola trenutno gradi karijeru kao kompozitor filmske muzike i trenutno ga možete pronaći i na IMDb sajtu, gde je registrovan kao filmski kompozitor sa tri filmska projekta već iza sebe.
Njegov zvuk i kompozicije drugi opisuju kao eksperimentalnu hemiju akustičnih instrumenata obogaćenih efektima zajedno sa sintisajzerima i etno instrumentima praćenim bombatičnim simfonijama.
Najveći muzički uzori su mu velikani kao što su Hans Zimmer, James Newton Howard, Jeremy Soule, James Horner, Jesper Kyd, Charlie Clouser, Tyler Bates I Vangelis.
Nekoliko njegovih promo diskova su bili objavljeni I predstavljeni u muzičkom časopisu “Nocturne”. I evo šta su rekli za njega:
“Novi rad Oara-e, „The Battle“, čini malo drugačiju konceptualnu priču nego što je bio „Dreams“, ali kvalitet i moć prenošenja emocija putem svojih instrumentala ostala je ista. Sam naziv vam nalaže da se radi o bici i sjajnoj instrumentalnoj muzici u trajanju od 11 minuta. „A Call to Arms“ oslikava trupe koje pristižu, brojnost naoružanih bića, izgovarajući naredbe koje će biti pretočene u pravi masakr rata („The Battle“), dok će ponovljeni tonovi mira i lepote tišine „The Aftermath“-a označiti povlačenje, čišćenje i kraj rata („Endwar“). Po meni, odlično urađen posao. Prošetajte se do stranice ”
Ana Stević, Nocturne Magazine Review No.2 (Oct 10, 2010)
Minimalistički pristup Nikole Jeremica(ex-Sinisteria) sopstvenoj muzici nekome može zasmetati, neko takav pristup čak može i zamrzeti, ali odmah je neophodno napomenuti da Nikola ne pokušava da impresionira slušaoce već, naprotiv sledi svoje srce pa, samim tim jednako je iritantan koliko i ubedljiv. Svakako atmosferično i nadahnuto, Oara prvenac kao da sadrži najkvalitetnije idejne forme koje instrumentalna muzika može iznedriti. S jedne strane, gotovo hororični Vangelis momenti, zahvaljujući The Doors tripovima, pretapaju se u Dargaard uspavanku,ali samo na trenutak, jer uskoro sledi otrežnjenje, bekstvo iz carstva snova uz pomoć Estatic Fear, pa čak i romantične erotike koja kao da je rođena iz Enigma i Magna Canta ljubavi. “Dreams” je delo koje će vas naterati da razmisljate o svemu i svačemu, delo čija će vas magija uhvatiti pod svoje, delo koje pokazuje da njen tvorac itekako ima smisla za estetiku i izražajnost. Nadajmo se da će i u budućnosti dolaziti do takvih rezultata,a do onih konkretnijih – posetite Oara stranicu koja se redovno ažurira novim kompozicijama.
Boban Pantoš, Nocturne Magazine Review No.1 (May 10, 2010)
Ukoliko ste zainteresovani da čujete Nikolin rad i stupite u kontakt sa njim, posetite linkove ispod:
http://www.reverbnation.com/oaramusic
Leave a Comment