Zanimljivosti

Sex je OK

truth-about-sex-page 03.original 4yqhvr3wnt2by1og

Koliko puta smo čuli rečenicu: „Čovek uživa u životu samo dok ne odraste!“ Iako je lepo biti dete, odrastanje donosi slobodu. I nova uživanja. Većina ljudi više uživa u seksu kada ima četrdeset, nego dvadeset godina. Zašto je društveni stav prema seksualnosti tako ambivalentan?

Istina o seksualnom životu se teško otkriva naučnom metodologijom. U anketama ispitanici lažu, hvališu se, pretvaraju, stide… zavisno od kulturnog ili religioznog miljea. Naučni eksperiment bi opet ličio na porno film. Tehnike prikupljanja podataka se kombinuju kako bi bile pouzdanije. Tako se uz pitanja o prvom seksualnom kontaktu, prosečnom broju partnera, koristi poligraf. Reality show koji je ovakav scenario upotrebio kao koncept, izazvao je sa jedne strane veliko zgražavanje, ali sa druge usijao je piplmetre, milionski auditorijum ga prati netremice. Puno je licemerja vezano za temu seksualnost.

Veliko longitudinalno istraživanje na uzorku od 15.000 mladih u Americi radjeno u periodu od 1990-2011.g kombinivalo je upitnik i snimanje moždanih aktivnosti. Zanimljivo je da su potvrđene Mars/Venera biološke razlike u učestalosti razmišljanja o seksu. Muškarci misle češće na seks, ali i na hranu i na san! Ali kada je erotophilia ( pozitivni stav prema seksualnosti uopšte) ili seksualna želja u pitanju, nema statistički značajne razlike između polova. „I ona hoće mambo!“

Mi smo najsocijalnija bića na planeti. Dokaz je da je za nas najveća kazna socijalna deprivacija-izolacija. Seks za  homo sapiensa tako nije vezan samo za reprodukciju, nego za uspostavljanje i održavanje partnerskih veza. Obično se manje ili više preklapa sa pojmom ljubavi i tu su razlike među polovima izraženije. Ženama se ta dva kruga poklapaju, tako su ih vaspitavali, ne dajući im dozvole za seks bez emotivnog celofana. Muškarci se opet podstiču tokom odrastanja da razdvoje jasno te dve aktivnosti. Ženama se disfunkcionalnost više dešava zato što ne mogu da razdvoje, a muškarcima zato što ne mogu da spoje seks i ljubav. Istina je da su to dva ražličita funkcionisanja, da postoji i seks bez ljubavi i ljubav bez seksa, ali se flou doživljaj, kada nam drhte kolena, golfske struje nas prelivaju i zidovi padaju i polete, dešava kada su ova dva kruga preklopljena, bez obzira kog smo pola,

Skriptiranje, zaslužno za formiranje naših mapa seksa i ljubavi, često ima otrovno dejstvo na ovu oblast našeg života. Roditeljska ljubav se uslovljava imperativima: „Voleću te samo ako si aseksualan“ ili suprotnim „Vrediš samo ako si seksi!“.  „Budi seksi“ obično je u kombinaciji sa „Budi lep“. Iako lepa osoba ne mora biti i seksi, u savremenom društvu se naglašava preklapanje ta dva zahteva.  Rezultat je skript silikonske lepotice, naglašenih seksualnih karakteristika i ponašanja. Ne raspravljam o merilima lepote, nego o tome da je seksualnost stavljena u izlog  nešto što privlači poglede, ali i maskira ostale kvalitete, te je pitanje koga ćemo privući takvim brendiranjem i da li je to ono što smo hteli u transakciji da dobijemo. Ipak glavni problem kod prisilnog motivatora „Budi seksi“ je što takva osoba nije nikada zadovoljna svojim izgledom, ide na seriju plastičnih operacija,  jer zapravo ne voli i ne poštuje sebe. Pravo na vrednost je nešto što smo stekli rođenjem i niko nam ga ne može oduzeti, ni usloviti, te ne stoji da moramo izgledati seksi da bi nas neko voleo!

„Ne smem biti seksi“ takođe je problematiča stav, jer sadrži zabranu na seksualnost. Rezultat je negativnog roditeljskog odnosa prema razvoju seksualnosti kod deteta, posebno u pubertetu: masturbacija se kažnjava fizički, ili odbacivanjem, o seksualnom činu se govori ili zastrašujuće, ili sa gađenjem, govori se“ Kad se tako udesiš, ljudi će misliti da si prostitutka!“ili, „Posle seksa svi vide na tvom licu šta si radio!“ Statistički češće se ovakav  vaspitni stil primenjuje prema devojčicama, te se formira ili skript frigidne, ili promiskuitetne žene, kao lice i naličje iste seksualne disfunkcije. U osnovi je pogrešno uverenje da je uživanje u seksu opasno, jer vodi zavisnosti, ili odbacivanju.  Infantilni aseksualni izgled, izražena stidljivost, prevazilazi se  psihološkim odrastanjem kroz  vežbanje sa pozitivnim partnerom, a  u ozbiljnijim disfunkcijama terapijskim intervencijama. I kao kod vežbanja na klaviru, vremenom smo sve veći virtuozi. Ne mislim samo na seksualne veštine,na gimnastiku, nego i na umeće intimnosti, čitanje svog i partnerovog doživljaja, prihvatanje erotske komponente želje, harmoniziranje fiziologije i viših mentalnih funkcija.  Svakako je potrebno da budemo načisto sa tim da je seks u redu i da imamo prava da ga želimo i upražnjavamo čitavog života!

Autor: Ljiljana Jerinić, psiholog i psihoterapijski savetnik

preuzeto sa sajta Tetka.rs

Leave a Comment